Zanimljivosti Srbija

Otvorena nova poslastičarnica u Beogradu

CapturePOSLASTIČARNICA SA STAVOM DA JE ZA PRAVE VREDNOSTI POTREBNO VREME, STRAST I UMEĆE UŽIVANjA U PRAVOM ZANATSKOM SLADOLEDU

Kako se rashladiti u vreli miholjski dan ako ne kuglom osvežavajućeg sladoleda? Onom pravom: koja se lagano topi na nepcu, gde se oseća pun ukus, a u nozdrve vam ulazi miris tek ispečenog korneta. Baš takav, zanatski sladoled, napravljen od svežih i prirodnih sastojaka, u pravoj srazmeri sastojaka i vazduha imate prilike da probate u novootvorenoj Poslastičarnici, u Beogradu, u Maršala Birjuzovoj 7. U blizini glavnog gradskog korza, ušuškana u hladu starih fasada smestila se Poslastičarnica u kojoj ćete ponovo osetiti mirise detinjstva i ukuse domaćih poslastica, mesto u kome ćete pronaći predah od užurbanosti života.

2015-08-31_16-50-08DSC_0501

Šta je zanatski sladoled, odakle potiče? Istorija sladoleda je duga bar 3.000 godina, a korene vuče iz Male Azije. Grci su pripremali osvežavajuće napitke sa malo limuna, meda i puno soka od nara pomešanog sa snegom i ledom. Stari Rimljani su pripremali hladne deserte mešajući fino drobljeni led sa medom, dodajući voćni sok i time su dobijali neku vrstu krema. Arapi su prvi u Evropi, tačnije na Siciliju, doneli desert koji se pravio mešanjem soka agruma sa snegom. Zvali su ga „šerbet“, odatle potiče italijanski sorbeto.

Izum sladoled se pripisuje sicilijancu Franćesku Prokopiju koji je 1686. godine u Parizu otvorio Kafe Prokop. Po nekim izvorima, sladoled na mlečnoj bazi nastao je oko 1565. godine, u Firenci na dvoru Katarine de Mediči, zaslugom Barnarda Buontalentija. I danas je italijanski sladoled najčuveniji. U Americi je Nensi Džonson iz Nju Džersija 1846. prva osmislila mašinu za sladoled: u čabar za pranje veša napunjen ledom je ubacila metalni cilindar sa sladoled masom, koja se mešala ručicom.

2015-08-30_10-13-06DSC_9114

Na samom početku istorije sladoleda, led je bio teško dostupan. Trud koji se morao uložiti da bi se došlo do leda sa planina i da bi se on sačuvao dovoljno dugo ga je činio retkošću i luksuzom. Čak i kada je nađen način da se led stvori veštačkim putem, to je još uvek zahtevalo značajan napor. Tako da je i sam sladoled još uvek bio nešto što se pravilo sa puno truda i strasti. Početkom prošlog veka, zamrzivači su u SAD postali uobičajeni, pa je i sladoled postao nešto što se masovno proizvodi. Na ovim prostorima je proces pravljenja sladoleda ostao sličan sve do 60-ih, sa komplikovanim načinom donošenja i čuvanja leda, koji je bio neophodan za sladoled. Od kada su mašine za sladoled postale uobičajena stvar, uz paste i ostale stvari koje su još više pojednostavile pravljenje sladoleda, on je postao deo masovnog tržišta, nešto što se pravi lako, brzo i sa jasnim ciljem, bez ljubavi prema samom sladoledu. Sladoled nije više retkost. Retkost je postao sladoled koji nije pravljen po šablonu, po receptu na kesici.

2015-08-30_09-32-37DSC_9037 Panorama

Pravi zanatski sladoled ne bi trebalo da sadrži više od 35% vazduha. Ovakav sladoled se dobija u tradicionalnim vertikalnim mešalicama iz kojih se sladoled vadi „veslom“. Tradicionalni sladoled se uglavnom pravi sa žumancima, tzv. „krem sladoled“. Savremeni sladoled sadrži oko 45%-50% vazduha. Nešto je lakše strukture i topliji je na jaziku. Soft sladoled (sladoled na točenje) je po strukturi nešto između zanatskog i industrijskog sladoleda, budući da sadrži još veći procenat vazduha. Naš brend Che Gelato! sa ukusom čokolade i vanile je naročito omiljena poslastica dece.

Sledeći dobru tradiciju i stare recepte, nudimo vam vrhunski tradicionalno pravljen sladoled izrađen po svim pravilima i izložen u starom tipu vitrine koja garantuje produženu svežinu proizvoda. Ukusi koje možete probati kod nas se specijalno za naše potrebe proizvode u Italiji, a osmislili smo i neke tipično srpske ukuse koje možete naći samo u našoj radnji.

Ovim poslom se bavimo dve decenije i povodom otvaranja Poslastičarnice pozvali smo kao specijalne goste naše mentore i prijatelje – sladoled majstore iz Italije, maestra Pina Skarinđela i poslastičara Đorđa Zanatu.

Maestro Pino Skarinđela (PINO SCARINGELLA) se danas smatra jednim od najvećih imena u zanatskom sladoledu. Mnoge italijanske zanatlije kažu i jedinim, kako zbog ogromnog iskustva, tako i zbog činjenice da je ostao nezavisan u vremenu kada velike firme „kupuju“ stručnjake za svoje potrebe. Gospodin Skarinđela već 35 godina radi kao konsultant prenoseći znanje i pasiju onima koji žele da prave pravi zanatski sladoled. Osnovni principi kojima se vodi maestro i koje neretko pominje su: poštenje, stručnost i poštovanje ljudi. „Da biste napravili dobar sladoled, najvažniji je pažljiv odabir sirovina i proizvoda koje ćete upotrebiti“. Nazivaju ga i Ambasadorom italijanskog zanatskog sladoleda, budući da svoje znanje uspešno prenosi širom sveta. Od najranije mladosti Pino pomaže roditeljima u „Dućanu za vina i druge napitke“. Zadatak mu je bio da struže led za hladne napitke. Kasnije postaje diplomirani enolog.

Đorđo Zanata (GIORGIO ZANATTA) je diplomirao u Hotelijerskoj školi sa zvanjem sladoledar/poslastičar. Po završenoj školi radi kod čuvenih venecijanskih sladoledara i tu stiče dragocena iskustva. 1996. godine otvara poslastičarnicu u Pijemontu (Asti) koja ubrzo postaje čuvena i pojavljuje se u svim evropskim turističkim vodičima. Na međunarodnom takmičenju na sajmu Siđep u Riminiju 2000-te godine osvaja prvo mesto. Istovremeno, Đorđo sarađuje i asistira najčuvenijim italijanskim majstorima. Član je najpoznatijih asocijacija sladoledara, među kojima je i Italijanska akademija sladoledarstva koja mu dodeljuje sertifikat – titulu Sladoled majstora. Od 2007. godine je član nezavisnog udruženja MAESTRIGELATIERI koju predvodi gospodin Pino Skarinđela. 2010. godine je bio finalista italijanskog šampionata sladoledara, a 2012. godine je pozvan da, kao tehnički i umetnički direktor, vodi „Festival sladoleda“ po celoj Italiji.

2015-08-30_12-50-18DSC_9271

U želji da Beogradu i šire ponudimo autentični italijanski sladoled mi ponovo komplikujemo sladoled, tražeći ono što je potrebno da bi sladoled bio nešto posebno, ulivamo u njega svoju ljubav i energiju. Pošto je sada, kao što je već rečeno, sama proizvodnja sladoleda veoma pojednostavljena, mi nalazimo ono što nije jednostavno: prave sastojke. Naša ideja je da od uobičajenog napravimo posebno, da nađemo pravo mleko, pravo voće, da se posvetimo našem sladoledu i da vam pokažemo šta jedna svakodnevna poslastica može da postane kad joj se posveti pažnja i ljubav koju zaslužuje. Kada se nešto novo osmisli, nešto otkrije na putevima istorije, pre sadašnjeg, razvodnjenog stanja, a nešto nađe po zemljanim putevima naše zemlje, mestima gde se ono što je potrebno može naći u svom čistom stanju. Ovo je svakako projekat koji se ne može lako ostvariti, i ono što kod nas možete probati je ono što smo do sada uspeli da smislimo, otkrijemo, pronađemo. Svaki dan se trudimo da dođemo do još boljeg sladoleda preko potrage za novim i starim, ali pre svega autentičnim ukusima.

U Poslastičarnici možete popiti i pravi sertifikovani italijanski espreso Filicori Zecchini, koji se skoro stoleće priprema od odabranih zrna kafe, najvišeg kvalitea, brižljivo pečenih za svaku aromu. Iz širokog izbora ukusa za svoje mušterije smo odabrali kafu bez kofeina, izbalansiranu u telu, ukusu i kiselosti. Aroma ovog espresa ima blagi ukus badema i prijatan ukus lešnika koji ostaje na jeziku posle ispijanja, što govori o dobrom stepenu finoće. Sertifikat Espresso Italiano svedoči da se kvalitet ove kafe proverava i da se ne menja decenijama.

Neka vam dan počne u Poslastičarnici, uz jaku kafu i slatko iznenađenje. Dobrodošli!

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.