Filmovi&Serije

Kolotečina

Ustajem ujutru uz večno iritirajući zvuk budilnika. Nekako se došetam do kupatila bar jednom udarivši malim nožnim prstom od nogaru stola. Perem zube i umivam se gledajući svoj mutni odraz u ogledalu kroz polu otvorene oči. U žurbi se spremam za posao i grabim ključeve od kola. Psujem magarca u audiju koji je izleteo na ulicu odmah ispred mene. Dok čekam semafor da lenjo promeni boju u zelenu, udaram se u čelo jer sam opet nešto zaboravio da ponesem.

Na posao stižem dva minuta kasnije ali taman na vreme da čujem šefa kako govori da moramo piti manje vode kako bi manje vremena provodili pored WC šolje i time povećali produktivnost našeg rada. Nije mi promakla ni preporuka da veliku nuždu vršimo kući. Naravno u redu je to što kasnim dva minuta ali bi bilo najbolje da mi ne pređe u naviku.

Nakon iscrpljujućeg dana na poslu obnavljam snagu oblinim i masnim obrokom, odmorim se gledajući na TV-u naše najbolje stendap komičare kako jedan po jedan izlaze na skupštinsku binu i vraćaju osmeh celoj naciji. Tako odmoran i oraspoložen provodim ostatak dana sa devojkom i prijateljima u obližnjoj kafani. Ležem u krevet i trudim se da ne sanjam, jer se posle svakog sna nerviram što ne mogu da mu se vratim.

Možda vam ova priča zvuči poznato ili bar neki njeni delovi? Možda ste ovo i vi, a ne samo ja? Svi imamo ovakvu neku priču koja opisuje gde se nalazimu u društvenom sistemu, koja govori o našem mestu u naizgled nepromenljivom svetskom poretku.

Šta ako vam kažem da se iz ovoga može izvući? Život ne mora da bude niz bezličnih dana koji se nadovezuju jedan na drugog kao vagoni i vode nas u jednolično nepoznato. Uvek postoji još nešto samo ako naučimo da gledamo svet pravim očima i iz pravog ugla. Ja vam nažalost ne mogu reći šta treba da uradite niti smete slušati ljudi koji vam to sa sigurnošću govore. Ali mogu pomoći da naučite da gledate svet na neki novi način.

Upoznaću vas sa filmom čija slojevitost poruka i simbola pokazuje našim očima naviknutim na prazne jednolične boje, da postoji duga.

„Snowpiercer“ ili „Ledolomac“ je film koji treba pogledati dva puta. Režirao ga je Joon-ho Bong uvaženi Južno Korejski režiser. Glavne uloge igraju Kris Evens, Kang-ho Song, Džon Hrt i Tilda Svinton. Nakon katastrofalnog događaja koji je doveo da zaleđivanja planete, jedini ljudi i dalje živi se nalaze na vozu koji je u stalnom pokretnu. Voz obilazi celu planetnu jednom godišnje i stalnim pokretom i radom svog savršenog motora, omogućava opstanak ljudske rase. Film prati pokušaj siromašnih i ugnjetavanih stanovnika zadnjeg dela voza da se bunom probiju do motora i preuzmu kontrolu nad „svetom“. To je sve što se može reći o filmu bez otkrivanja bitnih detalja koji bi možda pokvarili gledanje filma.

Život u vozu je očigledna alegorija današnjeg društva gde gornji stalež ungnjetava donji zarad svojih sebičnih želja, koristeći nezainteresovanost srednjeg staleža. To je samo prvi najočigledniji sloj filma koji u svojim vizuelnim detaljima krije poruke koje ostaju uz gledaoce dugo posle gledanja filma. Jedan od takvih detalja je to što zadnji deo voza nema prozore. Najugnjetavaniji ljudi, prisiljeni na život u totalnoj bedi, ne vide ništa van voza, niti imaju šta iza sebe. Njihov jedini pravac je napred, pogled ih vodi ka lokomotivi i njihova jedini izbor je napred ili smrt. Stanovnici prvih vagona takođe nemaju pogled na spoljašnjost, već samo mogu da gledaju na svoj luksuz i zadnji deo voza odakle dolazi pretnja. Jedini vagoni koji imaju prozore su srednji vagoni čiji stanovnici imaju uvid u ceo svet ali samo mali deo njih odlučuje da gleda.

Iako je glavni lik Kurtis, vođa pobune siromašnih koga igra Kris Evens, pravi heroj ove priče je Mamgong, stanovnik srednje klase koji iako pridružen pobunjenicima koristi svaku priliku da uči svoju ćerku o spoljnom svetu i čiji snovi nisu zarobljeni u vozu. Prativši njega gledaoci uče da ipak nije ceo svet samo voz, već da prava sreća leži negde izvan kolotečine života.

Gluma u filmu je onakva kakva se može očekivati od talentovanih umetnika koji daju svoj maksimum. Teško je izdvojiti bilo koga iz mase i reći to je najbolji glumac, ali scena u kojoj Kris Evans otkriva prošlost svog lika nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Upotreba boja i zvuka predstavlja još jedna sloj ovog filma koji onima koji gledaju otkriva još koju tajnu, a ostalima koji ne zagledaju u sve detalje, značajno poboljšava doživljaj.

Ipak film ima i svojih mana. Akcione scene su ponekad teže za praćenje i upotreba kompijuterski generisane krvi je previše očigledna. Ovo je manja zamerka jer film iako uzbudljiv u svojoj srži nije akcioni već drama. Takođe su neki simboli ponekad previše očigledi i odaju utisak površnosti, što ovaj film definitivno nije.

Film bi preporučio svima, pogotovu ljubiteljima Orvelovg romana „1984“.

Ocena 8.9/10

Tags

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje