Zanimljivosti Srbija

Da li vežbanje pomaže da nam mozak ostane mlad?

Fizička kondicija može da bude od presudne važnosti za održavanje relativno mladog i bistrog mozga dok starimo, kaže jedna nova studija o obrascima aktivnosti mozga kod starih.

Za većinu nas, telo počinje da gubi fleksibilnost i efikasnost kad uđemo u 40-te godine života. Trčanje i druge vrste kretanja se usporavaju i postaju sve teže, a izgleda da se nešto slično dešava i sa našim mozgom.  Kako srednje životno doba odmiče, naša sposobnost razmišljanja postaje manje efikasna. Više ne baratamo mentalnim procesima onako vešto kao ranije niti obrađujemo nove informacije jednako samouvereno i jasno.

Neuro-naučnici su nedavno počeli da mere kako se ove negativne kognitivne promene odigravaju u našem mozgu. U studijama u kojima su poredili aktivnost mozga mladih ljudi i onih starijih od 40 godina, ustanovili su primetne razlike, naročito tokom mentalnih zadataka koji zahtevaju pažnju, rešavanja problema, odlučivanja i drugih vrsta razmišljanja visokog stepena.

Takvo razmišljanje prvenstveno podrazumeva aktivnost prefrontalnog korteksa mozga.

Slika: www.achievett.org
Slika: www.achievett.org

Kod mladih ljudi, aktivnost u korteksu tokom ovih kognitivnih zadataka je izuzetno lokalizovana. U zavisnosti od vrste razmišljanja, mozak mladih ljudi reaguje skoro isključivo ili u desnom ili u levom delu prefrontalnog korteksa.

Ali studije pokazuju da moždana aktivnost tokom istih mentalnih zadataka kod starijih osoba zahteva veći rad mozga. Najčešće se aktiviraju obe polovine prefrontalnog korteksa.

Drugim rečima, starijima je potrebno više moždanih resursa da izvrše iste zadatke koje mladi rade sa manje kognitivnog napora.

Neuro-naučnici su smislili kovanicu za ovaj fenomen: na engleskom jeziku ona glasi Harold (hemispheric asymmetry reduction in older adults) i označava smanjenje hemisferske asimetrije kod starijih odraslih). Većina se slaže da ovaj fenomen podrazumeva opštu reogranizaciju i slabljenje funkcije mozga tokom procesa starenja.

Ali naučnici nisu znali da li je Harold neizbežan sa starenjem ili možda može da se uspori ili čak spreči ako se uvedu promene u načinu života.

Ta mogućnost je privukla pažnju Hideakija Soje (Hideaki Soya), profesora vežbanja i neuroendokrinologije na Univerzitetu u Cukubi u Japanu, koji proučava uticaj vežbanja na mozak.

Za potrebe ove nove studije, čiji rezulati će biti objavljeni sledećeg meseca u časopisu NeuroImage, dr Soja sa kolegama je odabrao 60 Japanaca muškog pola starosti između 64 i 75 godina koji nisu pokazivali znake demencije ili drugih ozbiljnih kognitivnih problema.

U laboratoriji su testirali aerobnu kondiciju svakog ispitanika.

Zatim su narednog dana svakom dobrovoljcu stavili razne male sonde na čelo i gornji deo glave. Sonde su koristile infracrveno svetlo za praćenje protoka krvi i korišćenja kiseonika u različiim delovima mozga.

Sa sondama na glavi, ispitanici su izvršavali složene kompjuterske testove, tokom kojih su se nazivi boja pojavljivali u drugačijoj boji slova. Reč plava bi se pojavila napisana slovima žute boje, na primer, a od ispitanika se očekivalo da pritisnu dugme koje odgovara nazivu a ne boji reči na ekranu.

Ovaj test je prilično zahtevan u pogledu pažnje i odlučivanja i kod mladih ljudi se značajno aktivirala leva polovina prefrontalnog korteksa.

Ali kada su naučnici ispitivali moždanu aktivnost kod starijih ispitanika, ustanovili su da je kod većine aktivirana i desna polovina. Starijima je bilo potrebno veće angažovanje mozga da bi izvršili zadatak, čime su pokazali obrazac aktivnosti fenomena Harold.

Međutim, kod ispitanika u najboljoj aerobnoj kondiciji nije primećen ovaj obrazac. Kod njih je primećeno malo ili nimalo aktivnosti u desnoj polovini prefrontalnog korteksa; bila im je potrebna samo leva polovina da bi izvršili zadatak.

U pogledu pažnje i brzog odlučivanja, njihov mozak je funkcionisao kao mozak mnogo mlađih ljudi. Takođe su bili brži i precizniji u pritiskanju dugmića, što znači da su više pazili i bolje reagovali nego  ispitanici sa slabijom fizičkom kondicijom.

Dr Soja kaže da rezultati govore da je ,,bolja aerobna kondicija povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom’’. Mozak starih osoba koje su u kondiciji zahteva manje resursa da izvrši zadatak nego mozak onih koji nisu u kondiciji.

Naravno, u pitanju je opservaciona studija koja ne dokazuje da je fizička kondicija promenila način razmišljanja kod muškaraca, već samo da muškarci u dobroj fizičkoj kondiciji imaju drugačije obrasce aktivnosti mozga.

Studija se takođe nije bavila navikama u pogledu vežbanja, već samo aerobnom kondicijom. Generalno govoreći, stare osobe u kondiciji skoro sigurno šetaju, trče ili se redovno bave umerenim vežbanjem kao što je plivanje, kaže dr Soja. Ali on i njegove kolege nisu direktno ispitivali koja vrsta vežbanja utiče na aktivnost mozga.

Ono što je možda najvažnije jeste da ova i slične studije koje se bave fenomenom Harold ne ukazuju da je on obavezno predznak slabljenja moždane funkcije. Nijedan od ispitanika dr Soje nije pokazivao nikakve znake slabljenja kognitivne funkcije, čak i ako su se uglavnom oslanjali na fenomen Harold u procesu razmišljanja.

Ali, po rečima dr Soje, pokazalo se da je mozak muškaraca u slabijoj kondiciji funkcionalno sporiji i da se kod njih može očekivati da ranije dođe do ozbiljnijih problema sa pamćenjem i razmišljanjem.

Pozitivan zaključak ispitivanja, kaže on, jeste da blago vežbanje kao što je šetnja ili trčanje sporim tempom može da utiče na način na koji mozak radi, tako da mozak stare osobe ,,funkcioniše kao mlađi mozak’’.

Izvor: well.blogs.nytimes.com

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.