200 godina od rođenja Džordža Bula

0

Na ovaj dan, pre 200 godina, rođen je čuveni matematičar Džordž Bul.

Džordž Bul                 (Fotografija: Džordž Bul, Wikimedia)

Džordž Bul (eng. George Boole) је rođen u Linkolnu (Engleska), 1815, a umro u Korku (Irska), 1864. godine. Bio je engleski matematičar i filozof. Njegovo najveće otkriće je uvođenje pojma „Algebra logike“ u matematici i logici. Zbog značaja ovog termina, kao i njegove primene u informatici (nauka računarskih informacionih sistema) i matematičkoj logici (nauka o zakonima mišljenja), Bul se smatra jednim od tvoraca tih oblasti nauke. Bio je poliglota (govorio je više jezika – latinski, grčki, nemački, francuski). Njegovo rano učenje matematike dolazi od njegovog oca

Kada je imao dve godine, Džordž je pohađao školu za decu trgovaca u Linkolnu. Sa četrnaest godina, toliko je dobro znao grčki, da je preveo pesmu jednog grčkog pesnika. To je njegovog oca učinilo veoma ponosnim, te je odmah objavio. Njegov talenat je bio toliki da su lokalni profesori osporavali činjenicu da neki dečak sa samo četrnaest godina može da piše sa takvom dubinom. Sa šesnaest godina postao je asistent učitelju u školi u Mančesteru (na ovo je bio primoran, zato što je posao njegovog oca propao, i morao je da izdržava roditelje, braću i sestru), a kao devetnastogodišnjak godina otvorio je svoju školu u Linkolnu. Godine 1838. umire Robert Hol, koji je vodio „Hol akademiju“ u Vedingtonu. Bul je bio pozvan da preuzme školu, što je i uradio. Sa svojom porodicom preselio se u Vedington, i zajedno su vodili školu koja je primala i strane učenike. U to vreme Bul je proučavao Laplasove (fr. Pierre-Simon, Marquis de Laplacefrancuski matematičar i astronom) i Lagranževe (fr. Joseph-Louis, comte de Lagrangeitalijansko-francuski matematičar i astronom) radove, praveći beleške, koje su kasnije činile osnovu njegovom prvom matematičkom radu. U leto, 1840. godine otvorio je internat u Linkolnu, i cela porodica se opet preselila sa njim. 

Pod uticajem Dankana, počeo je da uči algebru i da svoje članke redovno objavljuje u matematičkim novinama „Kembridža“. Godine 1842. počeo je da sarađuje sa De Morganom (eng. Augustus De Morganindijsko-britanski matematičar i logičar), te je sledeće godine, tačnije 1843, napisao rad „On a general method of analysis, applying algebraic methods to the solution of differential equations“ (srp. „Na opštem postupku analize, primenom algebarske metode u rastvor diferencijalnih jednačina“). Rad je objavio 1844. i za njega je, novembra iste godine, dobio „Medalju kraljevskog društva“. Njegov rad na matematici počeo je da mu donosi slavu. Dobio je mesto predavača matematike na „Kvins koledžu“ (1849, kao prvi profesor matematike). Tamo je ostao do kraja svog života, stekavši reputaciju posvećenog profesora. Umro je u 49-oj godini života, 8. decembra 1864. godine, od prehlade koju je dobio tako što je pešačio dve milje (jedinica dužine koja se obično koristi za merenje rastojanja, jedna milja iznosi 1,6 kilometara) po kiši, da bi stigao na predavanje, koje je održao u mokroj odeći.

„Bulova algebra“ („Algebra logike“) je deo matematičke logike. Za razliku od elementarne (osnovna) algebre (grana matematike u kojoj se umesto brojeva računa slovima kao posebnim znacima – zadatak algebre je da rešava jednačine i njihova svojstva), gde promenljive za vrednosti imaju brojeve, u „Bulovoj algebri“ vrednosti promenljivih mogu biti samo tačno i netačno, tj. istina ili laž (obično se označava sa 1 (tačno) i 0 (netačno)). „Bulova algebra“ je, osim kao deo apstraktne (zamišljene) algebre, izuzetno uticajna kao matematički temelj računarskih nauka (primenjuje se u konstrukciji (pravljenje, građenje) računara, uključujući strujna kola…), Takođe, koristi se i u teroji skupova i statistici.

„Bulova algebra“ zapisana je u njegovom najvažnijem delu – „Istraživanje zakona misli na kome se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće“ (objavljeno 1854). Bul je prišao logici na nov način, sažimajući (skupljajući) je u prostu algebru, odnosno pretvarajući logiku u matematiku. To je algebarska struktura koja sažima osnovu operacija „I (konjunkcija) (eng. „AND“), „ILI (disjunkcija)(eng. „OR“), „NE (negacija) (eng. „NOT“), kao i skupovnih operacija (unija (udruženje, sjedinjenje), presek i komplement (dodatak, dopuna)). „I“ kolo će pokazati TAČAN rezultat (binarno (sastoji se iz dva elementa ili dve komponente) 1), samo ako su svi ulazi 1. „ILI“ kolo će pokazati TAČAN rezultat ako mu je jedan od ulaza 1, dok će NETAČAN rezultat (binarno 0) pokazati samo ako su oba ulaza 0. „NE“ kolo ima samo jedan ulaz, i signal na izlazu je suprotan od signala na ulazu. „NI“ kolo može biti kombinovano sa „I“, što daje „NI“ (eng. „NAND“), i sa „ILI“, što daje „NILI“ (eng. „NOR“). Ova kola imaju isti proces ulaza signala, ali na kraju izlazi suprotan signal.

"I" logičko kolo"ILI" logičko kolo"NE" logičko kolo"NI" logičko kolo"NILI" logičko kolo  (Fotografije: Logička kola)

Da nije bilo Bula i njegove algebre da li bi smo danas uživali u čarima računarske tehnologije?

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend