Zanimljivosti

182 godine od rođenja jednog od najboljih hemičara u svetu – Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva

Pre tačno 182 godine rođen je jedan od najznačajnih hemičara u svetu, tvorac prvog široko priznatog Periodnog sistema elemenata – Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev(Fotografija: Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, „bio“)

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев) rođen je  u Toboljsku, 8. februara 1834, a umro u Sankt Peterburgu, 2. februara 1907. godine. Bio je ruski hemičar, poznat kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata, koji je bio važna karika nauke u Drugoj industrijskoj revoluciji. Za razliku od ostalih stvaratelja, Mendeljejev je predvideo da će se mnogi elementi još otkriti. Njegov princip poslužio je kao ključ za otkrivanje skoro svih radioaktivnih elemenata, sa velikim brojem izotopa i predstavlja najsavršeniji klasifikacioni sistem u prirodnim naukama. U nekoliko slučajeva poznato je njegovo neslaganje sa prihvaćenim atomskim masama, govorio je da se one ne slažu sa Periodnim zakonom, i to se pokazalo kao tačno.

Bio je najmlađi od sedamnaestoro dece Ivana Pavloviča Mendeljejeva i Marije Dmitrijevne Mendeljejeve (devojačko Kornilieva). Sa četrnaest godina, nakon očeve smrti, pohađao je Gimnaziju u Toboljsku.

Sada siromašna porodica Mendeljejev, 1849. godine preselila se u Sankt Peterburg gde je Dmitrij studirao pedagogiju 1850. Nakon maturiranja, doktori su mu dijagnostifikovali tuberkulozu, što je bio uzrok njegovog preseljenja na Krim, blizu Crnog mora 1855. Tu je postao glavni naučnik u lokalnoj gimnaziji. Potpuno zdrav vraća se u Sankt Peterburg 1856.

Između 1859. i 1861. proučavao je gasove u Parizu i usavršavao spektroskop sa Gustavom Robertom Kirhofom u Hajdlebergu. Nakon povratka u Rusiju 1863, postao je profesor hemije na Tehnološkom institutu i na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Iste godine oženio se Feozvom Niktičnom Leščevom, a njihov brak završio se razvodom. Kasnije se oženio Anom Ivanovom Popovom, a njihova kćer, Ljubov, posle je postala žena poznatog ruskog pesnika Aleksandra Bloka.

Iako je Mendeljejev prihvaćen širom Evrope kao naučnik (dobitnik je „Koplijeve medalje Kraljevskog društva u Londonu“), njegove političke aktivnosti zabrinjavale su vladu, a rezultat toga bio je otkaz sa mesta profesora 17. avgusta 1890. No, ipak je dobio mesto direktora u Uredu za mere 1893.

U kasnijim godinama, radio je i patentirao standard za klasičnu Rusku votku. Njegov rad o nafti je rezultovao osnivanjem prve rafinerije u Rusiji.

Medeleeff_by_repin(Fotografija: Portret Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva – Ilja Rjepin (rus. Илья́ Ефи́мович Ре́пин), 1885, „Wikimedia“)

Pred kraj života napisao je knjigu „Zavetne misli“, u kojoj je izneo svoje viđenje o problemima privrede, obrazovanja, politike i naseljenosti Rusije. Preminuo je od upale pluća. Radioaktivni element sa atomskim brojem 101 nazvan je u njegovu čast mendeljevijum.

Ovaj veliki naučnik, u slobodno vreme je voleo da se bavi zanatskim radovima. Koričio je knjige, pravio ramove za slike i izrađivao kofere.

Pri pokušaju hemijskog dobijanja etera 1902. godine iznio je lošu hipotezu o postojanju dva elementa koji imaju manju masu od vodonika, pa da je lakši od njih hemijski inertan element, izuzetno pokretljiv, sveprodirući i sveprožimajući gas.

Mendeljejev je posvetio vreme i analizi otopina, koje je posmatrao kao homogene tekuće sastave nestabilnih disocirajućih komponenata – otapala i otopljene materije, držeći da su to primeri jednostavnih ili čistih materija, podložnih Daltonovim zakonima.

U pogledu fizičke hemije proučavao je reakcije tečnosti sa toplotom i izradio formulu sličnu Gej-Lisakovom zakonu o uniformnosti i širenju gasova. Od 1861. je interpretirao T. Andrevovu koncepciju kritične temperature gasova tako što je odredio apsolutnu tačku topljenja supstance čiji elementi daju temperaturu jednaku nuli, i tada voda prelazi u paru, nezavisno od temperature i zapremine.

Mendeljejev je puno pisao o hemiji, a njegova najpoznatija knjiga zasigurno je Principi hemije koju je pisao od 1868. do 1870. Ona je potom prevedena na mnoge svetske jezike.

Mendeljejev je zaslužan za otkriće optimalne količine alkohola, 38% (80 dokaza), u ruskoj votki. Ali pošto se tada votka, kao i druga alkoholna pića oporezovala na osnovu procenta alkohola u njima radi lakšeg proračuna u standarde je uveden udeo od 40%. Izvor te atribucije bila je teza njegovog doktorata O kompoziciji alkohola i vode. Ta teza temeljila se uglavnom na fizičkim svojstvima smese alkohola i vode, kao destilacija.

Dobio je zasluge i za uvođenje metričkog sistema u Ruskom carstvu.

Izumeo je pirokolidijum, vrstu gasovitog praha baziranog na nitrocelulozi, a 1892. organizovao je njegovu proizvodnju.

Tags

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.