Letiš, ptico, širom raširenih krila. Letiš iznad ovog uništenog plavetnila. Letiš, ptico, visoko – daleko od svih nemira. Letiš tamo gde reč ogavna...
Tag - Nikola Stojanović
Svako na svetu ima osećaj taj ‒ Da voli i da bude voljen sav. Svako na svetu ima svoj raj, Krije ga od zlih kao plen gladni lav. No kada zagrmi i munja...
Neprimetno odlete godine slepe lepe ljubavi, godine saznajna sopstvenog neznanja, godine samoće sa prijateljima, godine… neprimetno… sasvim...
Cvrkuću nebeska zvona još jednog ozeblog septembarskog jutra. Sve je kao i onda, toga dana, toga iščekivanog sutra. Ali tebe tu više nema. Samo tebe nema…...
Samo sam stao. To više nije ličilo na moju šumu detinjstva… Moje korenje snage, moje drveće istrajnosti, moji listovi truda i moji plodovi avanture i...
Stajao je naslonjen na balkonsku ogradu jednog velelpong hotela izgrađenog u 17. veku ‒ u baroknom stilu. Godine su učinile svoje, hotel izgleda kao neka...
Tri dečaka u čoveka za noć pretvorila si. Jedan san i mašte igru za tren uništila si! Ono odelo više nije tesno Kada ovo srce je besno. Tada znao nije...
Sanjao sam da sam rođen. Jednog jutra, nešto posle ponoći, sredinom jednog prohladnog meseca, jedne godine, u jednom čudnom vremenu, na nekom dalekom mestu...
Kako da tugu srećom nazovem? Kako da pustim te da od mene ponovo odeš? Znaš da zaborav izbrisati neće i nas. Znaš da svet moj nestaće opet začas. U meni još...
Znam da moje su Tužne pesme, Ali bure zavisti ljudi oko mene Stalno besne. Stanem i pognem glavu, Pogledam, i ne znam kojim putem… Kada bih samo mogao...
Ja te voleo, Ti me bolela. Ja te želeo, Ti me proklela. Ma šta zna ludo moje Kada mislilo da samo je tvoje! Šta zna istina u laži? Ma daj, samo mi ti to...
Daj mi da noćas pijem – da popijem svu tugu sveta! Noćas kada sve nebitno je. Noćas kada nestajemo. Godine pregaze, dane najlepše odnose. Ja dugo krijem ono...
Tamo negde gde spava mržnja duše tvoje, Tamo negde ja živim za oboje. Tamo negde gde sve mirno je i tiho, Tamo negde ja sam tvoj neko i tvoj niko. Tamo negde...
Gledam u daljine iza sebe I vidim obronke tragova koraka nade. Leteo sam pun elana, Krila isekoše mi oni kojima Tuđi uspeh je bolna rana! Sebe ne...
Dobro se sećam tog dana… Ostao je zabeležen u mom umu, mom srcu, mojoj duši. Šetao sam ulicom i ugledao CVET – mali, lepi cvet bačen na ulici. „Ko je...
Ko, ko smo MI? Je l’ se išta od onoga što se zbilo zaista dogodilo? Ko, ko si TI? Da li tračak nade koji pratim ili mrak koji pade kada se za zrno...
Došla je vladarica Trenutna nam gospodarica. Donela je sneg, Koji se pretvori u led. Dok sneg pada Led vlada. Na ulici napravi se staza, Na nju sleću sanke...
Bio je spreman da napiše svoju novu kolumnu. Seo je ispred svog računara i počeo da kuca prvu reč svog novog članka… Grad. Noć. Čuju se zvukovi...