Svet

Dan planete Zemlje: Odnos čoveka i prirode nije odnos gospodara i sluge

Danas se obeležava Dan planete Zemlje. Dan Zemlje (eng. Earth Day) obeležava se od 1970. godine, a službeno od 1992. godine kada je prihvaćen od strane Konferencije Ujedinjenih nacija. Cilj jeste širenje svesti o, najpre ekološkom, stanju planete Zemlje, o problemima u kojima se nalazi ekosistem i o zagađivanjima koja do tih problema dovode i time direktno utiču i na kvalitet životne sredine. Više od 150 zemalja širom sveta danas učestvuje u obeležavanju ovog dana i skretanju pažnje na globalne probleme sa kojima se suočavamo.

Dan planete Zemlje uspostavljen je kao posledica jednog paradoksa, jer čovekovo carstvo prepuno je paradoksa, u suprotnom svi bismo pocrkali od normalnosti… Pardon, od dosade, htedoh napisati. Naime, Dan planete Zemlje proglašen je od strane čoveka kako bi se plemenito širila svest o problemima i teškoćama u koje je zapala naša planeta zahvaljujući, kome drugom nego jednom i jedinom – čoveku! Elem, valjda nikad nije kasno da se priznaju greške (u ovom slučaju kolektivne greške čovečanstva) i da se počne sa ispravljanjem istih.

Čovek kao produkt prirode, trenutno najviši stupanj na lestvici biološke evolucije, koji je istovremeno i slobodno kulturno-istorijsko biće koje (bar delimično) samostalno kroji svoju istoriju, kulturu i civilizaciju, dakle on kao takav, živi u tesnom odnosu sa onim što nije on sam. On živi sa prirodom i u njoj. Priroda je nešto što nije nastalo od čoveka, nešto što je nastalo samo od sebe i što se po svojim zakonima razvija i menja (mora, vulkani, reke, stene, biljke, životinje, ekosistemi itd.). Još kod starih Helena se javila svest o suprotnosti prirode i (ljudskog) zakona, (physis-nomos). Svest o toj suprotnosti je zaoštrena u hrišćanstvu, gde se posebno isticala različitost prirode i duha. U Novom veku se sa radikalnim procesom sekularizacije nije bitno promenila ta slika sveta, tačnije ta razlika između prirode i zakona, odnosno prirode i duha, ostala je netaknuta. Snažan momenat subjekta i subjektivnosti u novovekovnoj filozofiji učinio je da se slika sveta (“pogled na svet”) izgradi i ojača kao jedna antropocentrička (homocentrička) slika sveta. U takvom konceptu čovek samoga sebe razume kao središte istorijskog i prirodnog sveta. Čovek je, dakle, tvorac vlastite istorije i on se, kao biće obdareno razumom, delimično oslobodio okova prirodne kauzalne determinacije.

Upravo je takva slika sveta, praćena i održavana najpre čovekovim egoističkim i antropocentričkim uverenjima i osećanjima, učvrstila ljudski odnos sa prirodom u kome se priroda uzima kao neiscrpno sredstvo (resurs) za zadovoljenje čovekovih potreba, a pri tom se sam čovek postavlja kao njen gospodar i nadzornik. Dalje, pooštrenom razlikom između prirode i duha, razvojem ljudske tehničke i tehnološke moći, upadljivim razdvajanjem prirodnih i duhovnih nauka, ljudski odnos prema prirodi posmatran je kao moralno neutralan ili indiferentan. Preovladavanjem takve slike sveta priroda se neupitno počela razumevati kao nešto nepovredivo, nešto što se ne može oštetiti.

Priroda

U drugoj polovini 20. veka naglo je počela da se širi svest o štetama ljudskog rušilačkog odnosa prema prirodi. Time su odškrinuta vrata razumevanju značaja i složenosti ekološkog problema. Ekološki problem postaje globalni svetski problem.

Ta svest o ekološkom problemu ozbiljno je ugrozila vladajuću prirodno-naučnu sliku sveta. Uzdrman je čitav sistem (svesnih i nesvesnih) predstava i uverenja o živoj i neživoj prirodi, okolini, kosmosu, planeti… itd. Rađa se ideja ko-evolucije. Ideja koja podrazumeva stav da je ljudsko biće najdublje, u najintimnijoj osnovi povezano sa svetom. U filozofskom smislu, ta ideja predstavlja zahtev za radikalnom izmenom samopercipiranja čoveka. Čovek je deo prirode, a ne biće koje stoji izvan (i/ili iznad) nje. Priroda i svet nisu tu radi nas, jer mogu i bez nas!

Na značaj i tačnost ove poslednje rečenice treba da podseća i ukazuje Dan planete Zemlje, kako bi se ona učvrstila u svaku pojedinačnu svest (pa time i u kolektivnu svest čovečanstva), i kako bi nas, ne samo 22. aprila, već svakog dana podsećala na našu odgovornost prema planeti Zemlji.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.