Beogradski festival igre i Jugoslovenska kinoteka već četvrtu godinu zaredom priređuju reviju filmova pod nazivom „Dani igre“. Od 25. do 29. januara 2017 publika će moći da prati zanimljive projekcije dokumentarnih i igranih filmova. Manifestaciju ove godine otvara premijera filma „Gospodin Gaga“ u produkciji glumice Natali Portman.
Film govori o jednom od najvažnijih autora savremene umetničke igre u svetu, čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharnu, a kritičari su saglasni da je „Gospodin Gaga“, verovatno najzanimljivije ostvarenje u svom žanru, još od filma “Pina”. Sa složenim i zahtevnim likovima, te mnoštvom snimaka izuzetne igre, film prati slavnog koreografa od samog početka karijere pa do danas, kao direktora Kompanije Batševa. Reditelj Tomer Hejman („Papirne lutke“, „Ko će me sada voleti?“), napravio je film koji je u kratkom periodu već osvojio nekoliko festivalskih nagrada, uključujući i nagradu publike na festivalu SXSW, a prikazuje se u bioskopima širom sveta.
I dalje u formi, opušten i aktivan u svojim 60-im, Naharin je služio izraelsku vojsku za vreme rata Jom Kipur, ali u jedinici za zabavu, jer zbog povrede nije učestvovao u borbenim zadacima. Nakon toga, majka ga je ohrabrivala da nastavi sa igrom, iako je njemu delovalo uzaludno da započinje profesionalnu karijeru sa 22 godine. Ipak, ozbiljno je nastavio da se bavi umetničkom igrom, i dobio angažmane u prestižnim kompanijama Marte Grem, a kasnije i Morisa Bežara. Međutim, za njega su to bila nesrećna iskustva, iako su podstakla njegovu želju da samostalno kreira. Tako je nastavio da radi u Njujorku, gde se oženio igračicom Mari Kaživarom, koja je na kraju napustila svoje mesto u trupi Alvina Ejlija, kako bi se u potpunosti posvetila Naharinovim projektima. Ona nije bila oduševljena kada je 1990. godine prihvatio ponudu da preuzme Kompaniju Batševa iz Tel Aviva, iako se sa njim preselila i postala direktor proba. Takođe, u to doba starija, konzervativna publika ove kompanije stare 25 godina, nije bila oduševljena Naharinom jer je on odbacio postojeći repertoar, i zamenio ga sopstvenim avanturističkim radovima. Međutim, električni udar te nove igre, koji inkorporira oštar, nepredvidiv pokret, povremeni govorni tekst, multimedijalne faktore, socio-političke teme i ostale izazovne elemente, brzo je privukao nove pokrovitelje, kao i divljenje kritike, koja je značajno doprinela međunarodnom statusu ove trupe.
Naharin je postao „kulturni junak“ za mnoge Izraelce, koji inače nisu bili zainteresovani za igru, kada je odbio da poklekne pod pritiskom vlasti zbog komada sa vojnom tematikom, koji je planiran za nacionalnu gala proslavu povodom 50. godišnjice države. Verski fanatici oštro su se usprotivili zbog kostima u kojima se vide delovi tela igrača, u standardnom vojničkom donjem vešu. Naharin i kompanija nisu želeli da prihvate umetnički kompromis „umerenijih“ kostima.
Iako se verovatno lepo ponašao dok je kamera uključena, ovaj koreograf ume da bude surovi poslodavac, koji često grdi svoju, raznoliku internacionalnu kompaniju – ne zbog tehničkih grešaka, već zbog nedovoljne emotivne posvećenosti. On od svakog igrača traži da se potpuno preda zadatku, i više od toga, on traži žrtvu koja je sama sebi nagrada. Naznaka turbulentnog temperamenta koja se inače krije od publike, pojavljuje se u čudnoj, zajedljivoj sekvenci, kada njegova sadašnja žena – igračica, Eri Nakamura izleti iz sale. Ne postoji naznaka reditelja zbog čega je ona besna, ali je utisak da Naharin često tera svoje saradnike da izgube strpljenje.
Naravno, „teške“ ličnosti deluju prihvatljivo, jer je u pitanju koreografska briljantnost. Lep i harizmatičan, Nahrin možda ima i arogantnu stranu, ali je on zasigurno genije. Očigledno je mnogo godina odbijao molbe braće Hejman za snimanje dokumentarca, između ostalog i zbog uznemirujućeg prisustva filmske ekipe u baletskoj sali. Rezultat možda u potpunosti ne otkriva njegov proces rada, ali to je to najdragocenije što možemo da dobijemo.
Još jedna stvar koja je ovim filmom rasvetljena jeste „gaga“ rečnik pokreta koji je Naharin osmislio, kako za zdravlje i rekreaciju amatera, tako i za profesionalne igrače. Inače, njegova obožavateljka, glumica Natali Portman svakodnevno vežba “gaga” tehniku…
U okviru svog četrnaestog izdanja od 24. marta – 11. aprila, pod sloganom VELIKA IGRA, Beogradski festival igre, donosi publici izuzetan izbor najsnezijih naslova. Ukupno 15 kompanija iz 10 zemalja, sa preko 30 koreografskih postavki, biće predstavljeno u Beogradu i Novom Sadu. Pored revije filmova Dani igre u Kinoteci, festivalu prethode brojne radionice, majstorski kursevi i izložbe, kao i gostovanje predstave „Brodski/Barišnjikov“ u režiji Alvisa Haramanisa i izvođenju Mihaila Barišnjikova.
Beogradski festival igre se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Delegacije EU u Srbiji, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Grada Beograda. Za realizaciju programa u Vojvodini, značajna je saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu.
Već 10 godina zaredom glavni partner Beogradskog festivala igre je kompanija Vip mobile, i ovim koktelom mi nazdravljamo pocetku naseg jubileja. Takodje, dugogodišnju naklonost koja je rezultirala vrhunskim programom svake festivalske edicije, pružaju Societe Generale banka, zatim kompanije Nestle Adriatic, Nivea, Fondacija Hemofarm, DDOR Novi Sad, HEINEKEN Srbija, Vahali Production Services, Tikkurila, Fashion & Friends, Planmeca, advokatska kancelarija Karanović & Nikolić, kompanija Star Import generalni distributer za Mercedes-Benz, hotel Hyatt Regency Beograd, Telegroup, saobraćajno preduzeće Lasta, i drugi.
Add Comment