Najave Srbija

Danas u Centru Sava počinje 13. Beogradski festival igre

Svečano otvaranje 13. Beogradskog festivala u Centru Sava ujedno označava i peto po redu gostovanje kultnog Holandskog plesnog teatra u Beogradu. NDT 1 donosi dva komada u koreografiji Pola Lajtfuta i Sol Leon. Postavka „Pucaj na Mesec“ uvodi nas u svetlucavi sjaj ljubavnog života tri različita para, dok “Stop-Motion” predstavlja tehnološke scenske novine u kombinaciji sa melanholičnom muzikom Maksa Rihtera. Najveće iznenađenje večeri, jeste rad belgijske kompanije Peeping Tom za Holandski plesni teatar. U pitanju je naslov “Vrata koja nedostaju”, inspirisan raskršćem između igre, teatra, umetnosti i života. Francuski Le Figaro navodi da je “svega pet minuta ove predstave dovoljno da budemo sigurni da je upravo ova trupa jedno od sedam svetskih čuda pozorišne scene!”

Holandski plesni teatar 1
Hag, Holandija

Pucaj na Mesec/Shoot the Moon

muzika/music: Philip Glass, Movement II from Tirol Concerto for piano and orchestra
koreografija, dekor, kostim/choreography, decor, costume: Sol León & Paul Lightfoot
postavka/staged by: Anders Hellström
dizajn svetla/light design: Tom Bevoort
fotografije/photos: Rahi Rezvani

premijera/premiere: 2006, Lucent Danstheater, The Hague
trajanje/duration: 23’

Svetlucavi sjaj ljubavnog života tri različita para. Pokretni zidovi sa upadljivim crno-belim tapetama kreiraju tri odvojene sobe, a svaka sadrži svoju sopstvenu ljubavnu priču. Vrata druge sobe uvek izgledaju kao da su otvorena, dok kroz prozor novi svet zove.

Komad govori o nekoj vrsti višeg nivoa izražavanja u odnosima. Istraživanje je usmereno na jednu stvar koja je u poziciji da kreira ili menja stvari, a to su: duboko skrive emocije. Svima je poznato osećanje tuge, koje dolazi sa realnošću. U trenutku možete shvatiti da je deo vaše ličnosti stvoreno generacijama pre vas. Svako zapravo nosi logiku nekog drugog, ne obavezno svoju sopstvenu. Muzika Filipa Glasa počiva na ovoj životnoj priči, sa dodatkom dekora punog simbolike. Prozori mogu predstavljati nečije nade i snove, kao i mogućnost da se vidi spoljašnji svet. Vrata se mogu otvoriti i zatvoriti, nudeći izlaze ili ulaze, mogućnosti za promene ili komunikaciju. Naše okruženje može upravljati, ili čak odigrati važnu ulogu u našoj sudbini. Soba nas štiti, ali njeni zidovi takođe mogu postati preteći. Praveći dekor, bili smo potpuno svesni elemenata koji će naglasiti strukturu dela, pre svakog fizičkog aspekta.

Sol León & Paul Lightfoot

Vrata koja nedostaju/The missing door

muzika/music: Raphaëlle Latini
koreografija, dekor, kostim/choreography, decor, costume: Gabriela Carrizo
postavka/staged by: Seol Jin Kim, Anders Hellström
učesnici u kreativnom procesu/in co-creation with: Lydia Bustinduy, César Faria Fernandes, Fernando Hernando Magadan, Marne van Opstal, Roger van der Poel, Meng-ke Wu, Ema Yuasa

dizajn svetla/light design: Tom Visser
fotografije/photos: Rahi Rezvani

premijera/premiere: 2013, Koninklijk Theater Carré
trajanje/duration: 25’

U stalnoj potrazi za raskršćem između igre, teatra, umetnosti i života, Karizova postavlja moćnu i rizičnu predstavu, u kojoj su igrači izazvani da dočaraju likove iz priviđenja, i koja zahteva izuzetno visoku osetljivost i saosećanje od svih aktera. Preplitanjem mašte i stvarnosti, koreografkinja u ovom delu prikazuje dve paralelne dimenzije. Svedoci smo poslednjih trenutaka života, u zoni sumraka između života i smrti. Čovek koji umire, istovremeno nervozno pokušava da pronađe put kroz zamršeni lavirint sopstvenih misli. Dok se svakodnevni zvuci pretvaraju u izgubljene ritmove, on izvodi usamljenu borbu sa vremenom, prostorom, i onima koji nisu tu.

Rodom iz Argentine, Gabrijela Karizo je počela da se bavi igrom u desetoj godini. Do devetnaeste je igrala i ostvarila svoje prve koreografije u Univerzitetskom baletu Kordobe. Potom se preselila u Brisel da radi sa Karolin Markade. Narednih nekoliko godina bila je angažovana na različitim projektima, podjednako u Briselu i u Parizu. Godine 1994. nastala je njena solo predstava “Et tutto sara d’ombra et di caline”. Od 1995. godine, sarađuje sa Alenom Platelom na predstavama “Tuga kao saveznik” i “Komadi Baha”. Zajedno sa Frankom Šartijeom, 2000. godine osnova trupu Peeping Tom za koju je kreirala predstave “Karavana” i “Uzaludni život”. Karizova je takodje sarađivala sa Needcompany na predstavi “Slike nežnosti”. Sa Platelom je priredila koreografiju za operu “Vuk”. U periodu od 2002-2007. godine, za Peeping Tom je kreirala čuvenu trilogiju “Bašta“, Salon“ i “Suteren“. Nakon toga, nastaju produkcije „Ulica Vanderbranden br. 32 “ (2009) i „Izdaje se“ (2011), koje su gostovale na Beogradskom festivalu igre.

„Nadrealni triler u poređenju sa kojim je Tvin Piks dečiji program.
A surreal thriller compared to which Twin Peaks seems toddler television.“ – © Trouw

„Zabavna, izuzetno inteligentna mešavina neizvesnosti i komedije, sublimirani tajming, atmosfera horora i vesterna… Ovo je igra koja se obraća mašti!
Amusing, extremely intelligent mix of suspense and slapstick, sublime timing, western and horror atmosphere (…) This is dance that speaks to the imagination!“ – © Het Parool

Stop-Motion

muzika/music: Max Richter: Ocean House Mirror, Powder Pills Truth, He is here, Everything is burning, November, Monologue, A lover’s complaint, On the Shore, End title, Sorrow Atoms, How to die in Oregon
koreografija, dekor, kostim/choreography, decor, costume: Sol León and Paul Lightfoot
kostim/costume: Joke Visser, Hermien Hollander
video/video: Sol León and Paul Lightfoot (concept), Rahi Rezvani (camera, direction), Dicky Schuttel (camera, editing), Harmen Straatman (editing)
postavka/staged by: Anders Hellström
dizajn svetla/light design: Tom Bevoort
fotografije/photos: Rahi Rezvani

premijera/premiere: 2014, Lucent Danstheater, Den Haag
trajanje/duration: 33’

Special thanks to: Stefan Zeromski, Saura Lightfoot-León and Hector the falcon.

Na melanholičnu muziku Maksa Rihtera, sedam igrača ulaze u proces oproštaja i transformacije. Doživljaj je pojačan prisustvom masivnih ekrana sa kojih se emituju zakasnele video projekcije u kojima učestvuje kćerka koreografskog para Leon-Lajtfut, Saura.

Sleeples ~Jiri Kylian

„Vešta koreografija… Važan dodatak repertoaru.
Skilfulchoreography… An important additionto the repertoire. “ – © De Telegraf

Tokom 25 godina saradnje, koreografski dvojac koga čine Sol Leon i Pol Lajtfut, izgradio je bogat repertoar od preko pedeset naslova, odnosno širok spektar neodoljivih i posve različitih komada koji se prepoznaju po snažnom i inovativnom umetničkom jeziku. Oni su do majstorstva doveli moćnu, a istovremeno nežnu estetiku, koja je često obojena humorom, a dosledno zasnovana na emociji ili oslonjena na pozorišna iskustva. Kao stalni koreografi Holandskog plesnog teatra, umetničko putovanje oba koreografa i njihovo partnerstvo, jeste neka vrsta slavljenja nepredvidivog stila i neumorne radne etike. Leon i Lajtfut su pokazali da nemaju strah u nošenju svoje krhkosti, euforije i ličnih borbi, kroz svoj rad. Delujući na ovaj način, oni su dali boju trupi, i učinili da stalno preuzimanje umetničkog rizika i pomeranje granica kreativnosti, budu način funkcionisanja jedne od najboljih kompanija savremene igre u svetu. Zajedno su dobili niz prestižnih priznanja za svoj rad, među kojima i nagrade Benois de la Danse i Herald Archangel.

Pol Lajtfut (Kingsli, Engleska) je učio balet u Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu. Angažman u kompaniji NDT 2 dobija 1985. godine, a samo dve godine kasnije prelazi u NDT 1. Već tokom igračke karijere počeo je da se bavi koreografijom, a njegov veliki talenat otkriven je za vreme godišnje radionice trupe, kada je postavio svoj prvi komad za NDT 2 (1989), što će ujedno biti i prvi od mnogih naslova koji će uslediti za sve tri kompanije Holandskog plesnog teatra (NDT 1, NDT 2, NDT 3). Njegove koreografije, od samog početka do danas, nastaju u saradnji sa Sol Leon.

Sol Leon (Kordoba, Španija) je završila Nacionalnu baletsku akademiju u Madridu i 1987. godine došla u Hag, kako bi igrala za NDT 2, pod upravom Arlet van Boven. Nakon dve godine, pridružila se kompaniji NDT 1. Ostvarila je izvrsnu karijeru igrajući repertoar majstora koreografije kao što su Jirži Kilijan, Hans van Manen, Mats Ek i Ohad Naharin, sve do kraja aktivnog bavljenja igrom, 2003. godine. Od 1989. godine, Sol Leon i Pol Lajtfut otpočinju svoju koreografsku saradnju, koja beleži preko 50 originalnih naslova nastalih za Holandski plesni teatar. Godine 2002., par je proglašen stalnim koreografima, a 2012. godine, Leon je postala umetnički savetnik trupe.

Holandski plesni teatar nastao je 1959. godine, kada je 22 ljudi napustilo Holandski nacionalni balet. Pobunjenici obuzeti plesnom strašću i željom da igri daju lični pečat, pod direkcijom Karela Birnija i Bendžamina Harkarvija, počeli su da grade drugačiji repertoar. Od tada, pa do danas, odnosno više od pedeset godina, Holandski plesni teatar zadržava poziciju jedne od vodećih plesnih kompanija u svetu. Bogat repertoar potpisuju veliki majstori koreografije, Jirži Kilijan i Hans van Manen, kao i stalni koreografi Sol Leon i Pol Lajtfut, gostujući koreograf Kristal Pajt i Johan Inger, i mnogi drugi izuzetni plesni stvaraoci poput Ohada Naharina, Nača Duata i Vilijama Forsajta. Tokom godina, a posebno u periodu kada je Kilijan bio umetnički direktor trupe, NDT je pokrenuo pionirski posao u oblasti savremene igre. Postavke originalno pravljene za ovu trupu i dalje se igraju u celom svetu. Brojni igrači i koreografi koji su karijeru započeli u ovoj trupi, izgradili su svoje kompanije. To je način na koji je Holandski plesni teatar širio svoj uticaj. Pod upravom umetničkih direktora Sol Leon i Pola Lajtfuta, NDT danas nastavlja da niže uspehe širom sveta. Uživajući u svojoj tradiciji, kompanija hrabro korača u budućnost sa svoje dve trupe, odnosno dve generacije igrača.

Holandski plesni teatar 1

Glavna trupa je nastala 1959. godine i broji 30 igrača, starosnog doba između 23 i 42 godine, a svaki igrač poseduje jedinstvene kvalitete i izraziti stil. Ovi fenomenalni umetnici i savršen repertoar koji donose, privlače publiku i pune sale širom sveta.

Holandski plesni teatar 2

Trupa je osnovana 1978. godine, za mlade dolazeće talente, koji več poseduju neverovatnu tehniku, ali i beskrajnu energiju. Trenutno se sastoji od 16 igrača, do 23 godine starosti. NDT II je revolucionarni rasadnik talenta, trupa koja izvodi repertoar etabliranih, ali i dela novih koreografa.

„Pet minuta predstave je dovoljno da budemo sigurni: ova kompanija jedno od sedam čuda u svetu igre!
Five minutes of the performance is sufficient to be certain: this company is one of the seven wonders in the world of dance!“ – © Le Figaro

„Igrači Holandskog plesnog teatra pokazali su nam koliko predivno stimulišuća savremena igra može biti.
The dancers of Nederlands Dans Theater showed just how wonderfully exhilarating contemporary dance can be.“ – © The Daily Telegraph, Sydney

„Oni su najveličanstveniji igrači na svetu: spektakl strasti i moći od koga se šire zenice.
They are the world’s most magnificent dancers: a retina-shredding spectacle of passion and power.“ – © The Sunday Herald

„Ako se ove godine odlučite za samo jednu predstavu umetničke igre… NDT je ono što treba videti.
If you see only one live performance this year… NDT is the one to see.“ – © The New York Times

Više informacija možete pronaći OVDE.

About the author

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.