Pozorišta Srbija

“Zločin i kazna” u JDP-u

Na sceni (Studio) Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) večeras (u 20 časova i 30 minuta) će biti izvedena čuvena predstava “Zločin i kazna”, rađena po istoimenom književnom klasiku (objavljen 1866. godine u časopisu “Ruski vesnik”) jednog od najvećih, najboljih i najcenjenijih svetskih pisaca – Fjodora M. Dostojevskog.

Predstava "Zločin i kazna" (2013)(Fotografija: Predstava “Zločin i kazna”, 2013)

Radnja je smeštena u Sankt Peterburg sredinom šezdesetih godina 19. veka. Glavni lik, Rodion Romanovič Raskoljnikov, ambiciozni student prava, podstaknut krajnjom bedom i turobnom budućnošću odlučuje da ubije i opljačka Aljonu Ivanovnu, omraženu staricu koja lihvarenjem izrabljuje ljude. Osim što ubistvom planira da reši sopstvene finansijske i porodične probleme, smatra ga i etički opravdanim jer, po njegovom mišljenju, životi običnih ljudi koji mu se nalaze na putu ne vrede ništa spram plemenitih ideala kojima teži; smatra da se on, kao poseban pojedinac (sličan Napoleonu), nalazi iznad moralnih pravila koja obavezuju ostale ljude. Pomno razrađuje plan, ali ipak mu se potkradu greške i privlači sumnju policije; i sam postaje nesiguran u sopstvenim razmišljanjima o zločinu, pa očajava i čezne za iskupljenjem. U psihičkoj krizi kroz koju prolazi pomaže mu prostitutka Sonja Marmeladova, napaćena devojka koja se ponizno i pasivno drži prema zlu i životnim nedaćama, a utehu nalazi u hrišćanstvu.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Михайлович Достоевский, rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena.[1]

Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru.

On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.

Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti

Idejni koncept ove predstave je takav da je u zločinu već sadržana kazna, da je to dvoje neodvojivo. Raskoljnikov bi vrlo rado odvojio to dvoje, učinio bi zločin bez kazne, jer misli da on ne treba da bude kažnjen; možda neko drugi treba, neki običan čovek sigurno ali on ne treba pošto on ima dar da ovom svetu kaže novu reč. Kazna je – sastavni deo tog metafizičkog pitanja, pitanja istine – da svaka naša akcija u realnosti ima određenu posledicu. Mogli bismo reći, akcija i posledica, umesto zločina i kazne

Predstava “Zločin i kazna” prvi put (premijerno) je odigrana na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorista 18. marta 1971, po dramatizaciji i u režiji Miroslava Belovića, a sa ovom postavom glumaca i u režiji Ane Tomović, premijerno je izvedena 8. juna 2013. godine.

Igraju: Aleksandar Radojičić, Bogdan Diklić (Goran Šušljik), Dubravko Jovanović, Ljubomir Bandović, Milena Živanović, Nikola Rakočević, Slobodan Tešić i Uroš Jakovljević.

Reditelj: Ana Tomović.

Prevod (adaptacija scenarija): Petar Vujičić.

Scenariste (dramaturzi): Filip Vujošević i Olga Dimitrijević.

Pogledajte trejler predstave:

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje