Pozorišta Srbija

Predstava „Antigona” u Narodnom pozorištu u Beogradu

Na Velikoj sceni u Narodnom pozorištu u Beogradu, večeras će od 19 časova i 30 minuta biti odigrana odigrana predstava „Antigona”, rađena po istoimenom tekstu jednog od najznačajnijih predstavnika antičke tragedije – Sofokla.

Predstava „Antigona” (2012)(Fotografija: Predstava „Antigona”, 2012)

Mit koji je Sofokle dramatizovao u Antigoni pripada krugu tebanskih legendi i ne može se naći u Homerovim epovima; možda ga je Sofokle preuzeo iz nekog epa za koji mi ne znamo. Posle Edipovog odlaska iz Tebe njegovi sinovi, blizanci Polinik i Eteokle, izabrani su za tebanske vladare. Trebalo je da Tebom upravljaju kao suvladari koji će se svake godine smenjivati. Međutim Eteokle, koji je prvi stupio na vlast, odbio je da bratu ustupi presto kad je godina istekla. Uz pomoć svog tasta Adrasta, Polinik je sakupio vojsku i krenuo na Tebu. Opseli su grad, ali ih sreća nije poslužila. Videvši da njegova vojska gubi bitku a da bi sprečio dalje krvoproliće,

Polinik je predložio da pitanje vlasti u Tebi odluči dvoboj izmeću njega i Eteokla. U tom dvoboju su, međutim, obojica poginula. Njihov ujak Kreont preuzeo je komandu nad vojskom i uspeo da odbije napadače. Teba je odbranjena, Kreont je postao novi vladar. On nije dozvolio da se pokopaju mrtvi napadači – dakle, ni Polinik, Antigonin brat. Izdavanjem zapovesti da Polinik ostane nesahranjen, Kreont sledi atinski zakon koji ne dozvoljava pokop neprijatelja države, zatim onih koji skrnave hramove ili kradu žrtvene darove iz njih. Porodica preminulog ima, međutim, obavezu prema njemu: mrtvi moraju da budu sahranjeni, makar simbolično, kako to i Antigona čini, pokrivanjem tela tankim slojem zemlje.

Predstava „Antigona” (2012)(Fotografija: Predstava „Antigona”, 2012)

Mrtvi pripadaju podzemnom svetu i bogovima koji onde vladaju, a da bi se duša umrlog smirila u svetu mrtvih, sahrana je neophodna. Duša nesahranjenog ne može da dođe do Hada, carstva mrtvih, nego luta unaokolo kao avet. Otud je moguće da se gnev takve duše usmeri prema onima koji nisu izvršili svoju obavezu, pa zabrana sahranjivanja ima gore posledice za onoga ko sahranu sprečava nego za onoga kome je uskraćena. Tu obavezu mora da izvrši porodica preminulog. Tu počinje Antigona…

Antigona se suprotstavlja Kreontu, odlučivši da prenebregne njegovu zabranu o nesahranjivanju njenog brata Polinika, koji je udario na rodnu Tebu, a suprotstavljajući se svome bratu Eteoklu. Žena ustaje protiv muškarca. I protiv vladara. Usuđuje se da, u ime večnih, božanskih zakona, prekrši ljudske zakone sile i vlasti. Zbog čega biva kažnjena. Ali još surovije će biti kažnjen njen sudija. Na ovaj način se zatvara krug hibrisa, čovekovog prekoračenja određenih mu granica i njegovog zalaženja u božje atare, nakon čega usleđuje neminovna kazna: progonstvo ili smrt. Češće smrt…

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.