Sinoć je u „Zvezdara Teatru„ premijerno izvedena predstava, odnosno duo drama „Voz„.
Radnja predstave smeštena je u stanu gde se dva glavna (i jednia) lika (Crni i Beli – imena su aluzija (upućivanje na neki poznati događaj ili neko delo, lik ili situaciju) na boju kože) sukobljavaju. Crni i Beli razgovaraju o pokušaju samoubistvu Belog (pokušao da se baci pod voz). On oseća da se sve završava u smrti, te da je život minijaturan u agoniji vremena. Iz njegove perspektive, bez obzira koliko nešto ili neko bio veličina, na kraju bledi. Međutim, to je sušta suprotnost onome u šta Crni veruje. On veruje da postoji Bog, te da svi moramo proći kroz nevolje koje nam život daje ako želimo da odemo u Raj. To što je zaustavio Belog da ne izvrši samoubistvo, Crni smatra sudbinom. Na kraju, Beli ipak odlučuje da se ubije, a Crni napušta stan (razmišljajući zašto ga je Bog stavio u poziciji da spase Belijev život). Ovo je sukob pesimizma sa optimizmom.
Predstavu „Voz“ možemo nazvati i modernim „Godoom“ („Čekajući Godoa“ – drama nobelovca Semjuela Beketa). Dok nam „Čekajući Godoa“ prikazuje da se život svodi na jedno obično čekanje, „Voz“ nam predstavlja prolaznost svega, lutanje bez cilja, srljanje sveta u propast.
Uloge: Voja Brajović i Sergej Trifunović.
Režija i adaptacija: Voja Brajović (predstava „Voz“ je adaptacija dela „The Sunset Limited“ (srp. „Ograničen zalazak Sunca„), koje je napisao Komak Makarti).
Kormak Makarti (eng. Cormac McCarthy) je amrički književnik, dramaturg i scenarista. Njegova najpoznatija dela su: „Božije dete“ (1973), „Krvavi meridijan“ (1985), „Svi ti lepi konji“ (1992), „Nema zemlje za starce“ (2005), „Put“ (2006), „Ograničen zalazak Sunca“ (2006). Za roman „Put“ 2007. dobio je „Pulicerovu nagradu“ za fikciju, a 2010. godine ovaj roman našao se na vrhu „Tajmsove liste – 100 najboljih knjiga u poslednjih dest godina“. Takođe, i roman „Krvavi meridijan“ bio je na „Tajmsovoj listi – 100 najboljih knjiga na engleskom jeziku objavljenih od 1923. do 2005. godine“. Mnogi Makartijevi romani dobili su adaptaciju za filmove (film iz 2007. godine – „No Country for Old Men“ (srp. „Nema zemlje za starce“), u režiji braće Koen, dobio je četiri „Oskara“, uključujući i „Oskara za najbolji film“). Makartija često spominju i kao jednog od kandidata za „Nobelovu nagradu“ za književnost.
(Fotografija: Kormak Makarti)
Voja Brajović jedan je od najboljih srpskih glumaca. Pored glume, bavi se i režijom, a bio je i ministar kulture u Vladi republike Srbije (od 2007. do 2008. godine). Odigrao je više od 300 filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada: osam „Godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda“, dve „Sterijine nagrade“ na „Sterijnom pozorju“, dve Nagrade „Zlatni ćuran“ za najbolju ulogu na Danima komedije u Jagodini, dve Nagrade „Ardalion“ za najbolju ulogu na Pozorišnom festivalu „Užice“, „Oktobarska nagrada grada Beograda“ (1992 – za ulogu Matamora u predstavi „Pozorišne iluzije„), Nagrada „Dobričin prsten“ (2009 – najveća glumačka nagrada za životno delo), Nagrada „Zoranov brk“ za najbolju ulogu na festivalu „Zoranovi dani“ u Zaječaru, Nagrada „Zlatna maska“ na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Orhidu (za ulogu Terzita u predstavi „Troil i Kresida„), Glumac večeri na Glumačkim svečanostima „Milivoje Živanović“ u Požarevcu (2012 – za ulogu Oca u predstavi „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)„)…
Prva repriza ove predstave je večeras, a druga 31. oktobra 2015. godine u 20 časova, na Novoj sceni „Zvezdara Teatra„. Ako želite da gledate fantastičnu izvedbu ove kompleksne drame, karte možete kupiti na biletarnici „Zvezdara Teatra„.
Pogledajte spot predstave:
Add Comment