Na Večernjoj sceni Pozorišta „Boško Buha“ večeras će (u 19 časova i 30 minuta) biti izvedena kultna predstava „Gospođa ministarka“ – jedna od najizvođenijih domaćih kiomedija.
(Fotografija: Predstava „Gospođa ministarka“, 2013)
Komedija „Gospođa ministarka“ je najizvođeniji komad našeg komediografa Branislava Nušića. Izvodile su ga generacije i generacije glumaca, od legendarne Žanke (Živana) Stokić, sjajne Radmile Živković, do prvog muškarca koji je ikada igrao lik Živke-ministarke – Gorana Jevtića. Popularnost ove predstave ni danas ne jenjava (uvek se traži karta više)!
(Fotografija: Predstava „Gospođa ministarka“, 2013)
Koliko službeni položaj (takozvana „fotelja“) može promeniti čoveka? Da li se tim hvalisanjem i nadobudnošću hrani njegov gladni i osiromašeni ego? Kako sve to deluje posmatračima njegovog ponašanja? Žalosno i smešno, zar ne? Nije isti pogled na svet iz perspektive kurira, odnosno čistačice i političara, odnosno direktora… Možda su poslovi kurira i čistačice manje plaćeni ili manje cenjeni, ali je mnogo časnije i poštenije raditi ih, za razliku od „ovih drugih“, koji uništavaju ono najbolje u vama – ČOVEKA! Kako sve to zaista izgleda možete pogledati u komadu „Gospođa ministarka“.
(Fotografija: Predstava „Gospođa ministarka“, 2013)
“Gospođa ministarka” – mišljena kao arhetip, komična maska, stanje svesti, deformacija koja nema pol ( i muško je i žensko svojstvo), travestija. Prerušavanje je svojstvo plemenite pozorišne igre koja stvara smisao i traga za istinama o čoveku, životu, društvu. Ali igre prerušavanja odlika su i političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih “imidža” na tržištu borbe za vlast i moć. Prerušavaju se i ljudi i ideje. Opšta travestija. Žanr svakodnevnice. Vlastohleplje ukida i razum, Nekada su u pozorište sve uloge igrali muškarci jer je društveno neprihvatljivo bilo da žene glume. Ta pozorišna praksa danas je ogledalo za nove puritance i malograđane kojima je neprihvatljivo štošta, možda i da muškarci glume žene i žene muškarce. Ram za predstavu je pesma Jovana Jovanovića Zmaja “Srpska politika” : “Gde je srpska politika? Je l’kuvana il’ je presna? Je l’ skromna il’ je besna? Je l’ žedna il’je glada? Ili igra ili svira? Il’ se malo restaurira? Il’ izdiše il’ se rađa? Il’ joj kakva baba vrača? Ili puzi ili sedi? Il’ se smeje il’ se jedi? Je l’ u dvoru bogatome ? il’ u gnezdu vraninome? Ima l’ cuclu ili zvečku? Il’ je gdegod u zapećku? Je l’ u službi il’ u miru? Il’ u kakvom manastiru?”Vreme u kojem živim pozvalo me je da ga mislim kroz Nušića, kroz njegovo ljuto duhovito komediografsko pero. Njegovi likovi nisu bezazleni, i kad im se smejem, ja ih se i plašim. Odavno su se razmileli svuda oko mene, skrojili društvo po sopstvenoj meri, pa se oni danas nama smeju.
(Fotografija: Predstava „Gospođa ministarka“, 2013)
Ministarku je Nušić pisao tridesetih godina prošlog veka, u okolnostima razvoja kapitalizma i građanskog klasnog društva između dva rata, a znamo šta su tridesete godine iznedrile – i fašizam i nacionalizam i totalitarizam. Ostajući u vizuelnom okviru tridesetih, želela sam da podvučem kontinuitet društvenih deformacija, mentalitetskih zauma. Volela bih da Nušić nije moj savremenik, da je po njegovom svetu pala kosmička prašina, ali anas njegova aktuelnost boli i na nivou rečenice i situacije, i društvene dijagnoze.
(Fotografija: Predstava „Gospođa ministarka“, 2013)
Add Comment