Muzika

245 godina od rođenja Ludviga van Betovena

Pre tačno 245 godina rođen je jedan od najpoznatijih i najboljih kompozitora svih vremenaLudvig van Betoven.

13-godišnji Ludvig van Betoven(Fotografija: 13-godišnji Ludvig van Betoven, “Wikimedia”)

Ludvig van Betoven (nem. Ludwig van Beethoven, rođen 1770. u Bonu, a umro 1827. godine u Beču) je bio nemački kompozitor, nadmoćna figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma. Potiče iz porodice koja se generacijama bavila muzikom. Ludvigov deda – Luj (nem. Lodewijk van Beethoven), po kome je i dobio ime, bio je bas pevač (eng. Bass singer) na dvoru Kelnškog elektorata, a kasnije i kapelmajster (svojevrsni muzički direktor). Njegov sin, a Ludvigov otac – Johan (nem. Johann van Beethoven), bio je tenor pevač (eng. Tenor singer) na istom dvoru (davao je i privatne časove klavira i violine).

Prvi učitelj Ludviga van Betovena bio je njegov otac, koji je bio i muzičar u izbornoj skuštini u Bonu, ali i alkoholičar. U više navrata tukao je Ludviga, budio ga usred noći u društvu muzičara-amatera Tobijasa Pfajfera (nem. Tobias Pfeifer, zapravo – on je bio prvi Ludvigov učitelj), kada bi počinjale lekcije, a sve to pokušavajući da od njega načini (napravi) “muzičko čudo” poput Mocarta (nem. Wolfgang Amadeus Mozart). Međutim, drugi su ubrzo i sami primetili Betovenov vanserijski talenat.

Ludvig van Betoven(Fotografija: Ludvig van Betoven, 1804 – 1805, portret nemačkog slikara Josifa Vilibrorda Mahlera (nem. Joseph Willibrord Mähler), “Wikimedia”)

Kristijan Gotlob Nef (nem. Christian Gottlob Neefe) podučavao je i zaposlio Betovena (Nef je ujedno i primao sponzorstvo Upravničkog elektorata). Ludvig je ostao bez majke kao 17-godišnjak, pa je obaveza uzdizanja dva mlađa brata pala na njega. Za Nefa je imao veliko poštovanje. Odlazeći iz Bona (početkom poslednje decenije 18. veka), Betoven mu je rekao: “Ako ikada postanem veliki muzičar, to će biti i Vaša zasluga.

Kristijan Gotlob Nef(Fotografija: Kristijan Gotlob Nef, “Wikimedia”)

Posle očeve smrti (1792. godine), Ludvig se seli za Beč, gde je nameravao da studira kod Jozefa Hajdna (nem. Franz Joseph Haydn). Međutim, Hajdn je imao malo vremena za predavanje, pa je prosledio Betovena Johanu Albrehtsbergeru (nem. Johann Georg Albrechtsberger). Ludvig je ubrzo dobio reputaciju klavirskog virtuoza i, postepeno, kompozitora. Betovenovo najlepše stvaralačko doba obeležila je i jedna nesreća, koja se ubrzo pretvorila u još veći podsticaj za umetničko stvaranje – sa nepunih 26 godina počeo je da gubi sluh, zbog čega je 1808. godine morao da okonča pijanističku karijeru (pojavio se još samo jednom – 1814, ali 1818. godine gluvoća je postala i definitivna). Zbog toga je (vremenom) imao specifičnu sudbinu i kao dirigent – u izvođenje (u pojedinim trenucima) morao je da se uključuje i pomoćnik, kako bi se interpretacija spasla.

Betovenova pijanistička tehnika bile je revolucionarna za ono doba. Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima, a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. Bila je to prava detonacija eksploziva prema pijanističkoj tehnici starog kova, koja je krasila Betovenove prethodnike (upoređivana je sa baratanjem lukom i strelom). Kada bi dirigovao orkestrom, Ludvig bi se visoko uzdizao, snažno uspravljao kod silovitih i brzih zvučnih pokreta, a gotovo saginjao pod pult kod umerenih, sporih i raspevanih. Kao interpretator bio je nemiran, plahovit, emotivan, ali i veoma izražajan (pa čak i savršen).

Betovenov potpis(Fotografija: Betovenov potpis, “Wikimedia”)

Kako je gluvoća postajala izraženija, on je to sve teže podnosio, zatvarao se u sebe, izbegavao ljude, a sa svojim prijateljima komunicirao je preko sveščica, koje su kasnije štampane i prodavane. Poslednjih devet godina svog života, kada je gluvoća postala definitivna, povukao se u svoj vlastiti svet tišine, u kome stvara svoja najveća remek-dela: “Misa Solemnis” (nem. “Missa Solemnis”, komponovana je između 1819. i 1823); “Hamerklavir sonata” (nem. “Große Sonate für das Hammerklavier”, komponovana je od leta 1817. do kasne jeseni 1818. godine); “9. Simfonija” (nem. “Die 9. Sinfonie in d-Moll op. 125”, Betovenova najveća i najmonumentalnija simfonijakruna njegovog simfonijskog stvaralaštva, komponovana je između 1818. i 1823, a premijerno izvedena 7. maja 1824. godine u “Kertnertor Teatru” (Beč)); poslednji “Gudački kvarteti” (nem. “Streichquartett”).

Ono što je manje poznato i uglavnom se (iz određenog razloga) ne navodi u zvaničnim izvorima, jeste mogućnost da je Betoven svoju gluvoću, pa tako i laganu i preranu smrt dobio zahvaljujući preteranom konzumiranju alkohola.

Umro je u Beču (eng. Vienna; nem. Wien), gde je i sahranjen.

Grob Ludviga van Betovena (Austrija)(Fotografija: Grob Ludviga van Betovena, Beč (Austrija), “Wikimedia”)

Među njegovim najpoznatijim delima su: “V, VI i IX simfonija” (komponovane između 1791. i 1824); “Misa Solemnis” (srp. “Svečana misa”); klavirska dela, a neka od najpoznatijih su: “Za Elizu” (nem. Für Elise”, datirana na 27. april 1810. godine), “Patetična Sonata” (nem “Pathétique Sonate”, 1798), “Mesečeva Sonata” (nem. “Mondscheinsonate”, komponovana je 1801. i posvećena 1802. godine njegovoj učenici, grofici Đulijeti Đukardi (ital. Julie “Giulietta” Guicciardi)), “Klavirska sonata broj 23 – Apasionata” (nem. “Die Klaviersonate Nr. 23, in f-Moll, op. 57 – Appassionata”, 1805), “Klavirska Sonata broj 32, opus 111” (nem. “Die Klaviersonate Nr. 32, in c-Moll, op. 111”, poslednja Betovenova sonata, komponovana je između 1821. i 1822. godine).

"Klavirska Sonata broj 32, opus 111" (1821-1822)(Fotografija: Deo kompozicije “Klavirska Sonata broj 32, opus 111” – Ludvig van Betoven, 1821 – 1822, “Wikimedia”)

Poslušajte Betovenovu kompoziciju “Oda radosti” (nem. Ode an die Freude), iz četvrtog stava “IV simfonije”:

Desetak godina kasnije, nakon neslavne premijere (održana 7. maja 1824. godine), mladi Rihard Vagner svojim dirigovanjem ovog dela jasno je ukazao na njegovu istorijsku vrednost.

Danas, još jedan podatak svedoči o tom istorijskom značaju – Centralna horska partija iz finalnog stava postavila je kompoziciju “Oda Radosti” za zvaničnu himnu Evropske Unije.

Poslušajte Betovenovu kompoziciju “Za Elizu”:

Ova kompozicija objavljena je 1867, 40 godina nakon Betovenove smrti.

Nije poznato ko je Eliza. Neki naučnici su tvrdili da je ona bila Betovenova peta ljubavnica, dok su drugi sugerisali da je otkrivač komada – Ludvig Nol, možda pogrešno prepisao naslov, a da je originalni rad nazvan “Za Terezu” (nem. “Für Therese”, po Betovenovoj prijateljici Tererezi Malfati von Rorenbah cu Deza (nem. Therese Malfatti von Rohrenbach zu Dezza)). Nohl je otkrio originalni rukopis ove kompozicije, za koji je tvrdio da je potpisan, ali je izgubljen.

Ludvig Nol(Fotografija: Ludvig Nol, “Wikimedia”)

Međutim, 13. oktobra 2009. godine pijanista i muzikolog Luka Čantore (ital. Luca Chiantore), predstavljajući svoje (osam godina dugo) istraživanja na Univerzitetu u Barseloni, izjavio je da Betoven nije napisao ovaj komad, već nemački muzikolog Ludvig Nol (kombinovanjem nekoliko nekategorisanih Betovenovih partitura).

Deo kompozicije "Za Elizu" (Ludvig van Betoven, 1810)(Fotografija: Deo kompozicije “Za Elizu” – Ludvig van Betoven, 27. april 1810, “Wikimedia”)

Poslušajte Betovenovu kompoziciju “Mesečeva Sonata” (poznata i kao “Klavirska sonata broj 14, opus 27 broj 2” (nem. Die Klaviersonate Nr. 14, in cis-Moll, op. 27 Nr. 2)):

Naslovna stranica (objavljena 1802. godine u Beču) kompozicije "Klavirska sonata broj 14, opus 27 broj 2" (ili "Mesečeva sonata") – Ludvig van Betoven, 1801)(Fotografija: Naslovna stranica (objavljena 1802. godine u Beču) kompozicije “Klavirska sonata broj 14, opus 27 broj 2” (ili “Mesečeva sonata”) – Ludvig van Betoven, 1801, “Wikimedia”)

Betoven je napisao: osam klavirskih sonata, devet sonata za violinu i klavir, pet sonata za violončelo, devet simfonija, šest klavirskih koncerata, koncert za violinu i orkestar, sedamnaest gudačkih kvarteta, četiri uvertire (“Koriolan, opus 62” (nem. “Ouvertüre zu Coriolan, op. 62”, 1807); “Egmont, opus 84” (nem. “Egmont (Schauspielmusik), op. 84″, komponovana je od oktobra 1809. do juna 1810); “Leonora”ciklus od tri uvertire: “Leonora broj 2 i 3, opus 72a i 72b” (nem. “Leonora Ouvertüre Nr. 2 und 3, op. 72a und 72b”, komponovane su 1805) i “Leonora broj 1, opus 138” (nem. “Leonora Ouvertüre Nr. 1, op. 138”, 1807); “Fidelio” (nem. “Fidelio”jedina Betovenova opera, u dva velika čina, napisana 1805. godine)), vokalne cikluse (najpoznatiji su “Adelaida, opus 4” (nem. “Adelaide, op. 46”, 1795) i “Udaljenoj dragoj, opus 96” (nem. An die ferne Geliebte, op. 98″, komponovana je aprila 1816. godine)) i klavirske komade (samostalni ili ujedninjeni u cikluse, najčešće u obliku vraijacija na osnovnu temu).

Pogledajte operu “Fidelio” (izvedena 2004. godine u Cirihu (Švajcarska)):

https://youtu.be/CcYodDn5Q-o

Betovenova prva (i tajna) ljubav bila je plavuša Žanet d’Hontar (fr. Jeanette d’Hontar). Nakon što se Žanet udala za plemića i gardijskog kapetana Karla von Greta (nem. Karl von Grete) i preselila u dvorac “Šlos” (u sremskom selu Golubinci), Betoven je pao u očajanje.

Dvorac "Šlos" (Golubnici, podignut 1767)(Fotografija: Dvorac “Šlos”, Golubinci, podignut 1767, “Wikimedia”)

“Betovenov muzej/kuća u Bonu” (nem. “Das Beethoven-Haus in Bonn”) čuva ljubavnu prepisku između ljubavnika, među kojima se nalazi i Žanetino pismo Betovenu, sa detaljnim nacrtom puta do Golubinaca i izgledom dvorca “Šlos” – na osnovu koga se pretpostavlja da je Betoven bar jednom dolazio u posetu.

"Betovenov muzej/kuća u Bonu"(Fotografija: “Betovenov muzej/kuća u Bonu”, “Wikimedia”)

Lik i delo ovog velikog kompozitora bilu su inspiracija za mnoge filmove i dokumentarne emisije.

Pročitajte neke od Betovenovih citata (mudrosti):

“Muzika je kao san. Onaj koji ne mogu da čujem”.

“Šta sam ako se uporedim sa svemirom”.

“Ništa me više ne zgrožava (moram priznati) nego moje vlastite greške”.

“Muzika je posrednik između duhovnog i osećajnog života”.

“Šta si ti – ti si slučajnost rođenja; Šta sam ja – ja sam koji jesam. Ovde postoji i postojaće na hiljade prinčeva – ali je samo jedan Betoven”.

“Nema ničeg lepšeg nego približiti se božanstvu i na ljudsku rasu rasuti zrake”.

“Muzika je otkriće veće od sve mudrosti i filozofije”.

“Hiljade zvukova, buke i oluje se nalazilo u meni dok ih nisam iskomponovao na papiru”.

“Prava umetnost ostaje za večnost”.

“Muzika bi trebala zapaliti vatru u srcima muškaraca i doneti suze na oči ženama”.

Veliki broj referentne literature (donedavno) je označavao 16. decembar kao Betovenov datum rođenja, jer je bio kršten 17. decembra – u vremenu kada su novorođena deca krštavana dan nakon rođenja. Međutim, moderno učenje odbacuje takvu pretpostavku.

Pogledajte zanimljiv video snimak posvećen obeležavanju 245-godišnjice od Betovenovog rođenja:

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje