Priča o Žiki Jovanoviću je jedna od najtužnijih priča koje znam. Poznavala sam Žiku, površno. Davala sam mu novce ili kupovala klopu, uz razmenjenih nekoliko rečenica. Svaki dan, jednog proleća, dolazio je ispod prozora Filosofskog fakulteta i dozivao me je, pa ako se pojavim na nekom od prozora 3.sprata – pojavim se.
Žiku nije ga držalo mesto. Ponašao se kao da ima 10 puta više godina, proživeo je život kakav mnogima ne bih poželela. Žika je od rođenja bio u Zvečanskog jer ga je majka napuštala u više navrata. Izmišljao je priče, lutao je ulicama, i bio je nestvarno šarmantan, željan ljubavi. Pogledajte pretužnih 25 minuta “Ciklotrona”, priču o najslađem Žiki na svetu.
- “Najviše volim Boru. Dobar je. On voli mene najviše. On bi ‘teo da me vodi kući. I ja bi’ isto.”
- Ja i Deki, u dom. I tamo će sedimo do kraja života, dok nemamo 19, 20 godina. U životu neću da bežim. Samo kad beži Žika. Žiko, će bežiš ti?
- Neću. Samo kad si ti tu. Prvo u centar pa u dom. Ali ja sad kad sam sa njime, evo pogle, ja i on smo najbolji drugari. Ićićemo svuda. Evo vidi.
Add Comment