Kolumne

Vakcine – bauci u igli

Pritisnu hladni i mokri dani i sabiju nas među zidove. Hteli – ne hteli, primorani smo da se socijalno grupišemo u prostorije zatvorenih prozora i vrata i slabog vazdušnog protoka, po mogućstvu  uz i još koje grejno telo unutra. Pozdravljamo se, grlimo i smejemo, potom malo kašljemo i kijamo jedni drugima u lice bolećivi jer nam leto u glavama još uvek diktira oskudno odevanje. Sedimo, razgovaramo, radujemo se jedni drugima a raduju se i oni nama. Nisu jedini. Raduju nam se i bakterije i virusi.

U oko 5.000 kubnih metara vazduha, koliko čovek prosečno udahne za oko godinu i po, obično se može naći između 200 i 300 različitih grupa bakterija. Sa prosečno 12 udisaja u minuti i oko čak 100.000 bakterija po kubnom metru vazduha,  na dnevnoj bazi u sebe unesemo oko 860.000 bakterija. Zatvoren prostor, topao vazduh i gužva i već nismo jedina ekipa koja se odlično zabavlja!

Kolonije sićušnih predatora bi i istinski bile zastrašujuće da nema imuniteta – organa, tkiva, ćelija i molekula, fiziološki povezanih u celinu sa jedinstvenim zadatkom odbrane od infekcija, odbrane i zaštite od tumora i održavanja genetičke ravnoteže organizma.

Kada zaobiđu prvu liniju odbrane, kožu, sluzokožu, sekrete lojnih, znojnih, suznih i drugih žlezdi, antimikrobne molekule i nespecifične ćelije ubice, čiji zadatak između ostalog predstavlja i blokada invazije u unutrašnjost tela, nepoželjni gosti susreću se sa imunim ćelijama. Kao primarni imuni odgovor, aktiviran prilikom prvog kontakta sa patogenom, makrofagne ćelije „jedu“ pridošlicu i kao signal da su pojele nešto novo luče glasnike imunog sistema – interleukine, koji preko krvi dospevaju do hipotalamusa u mozgu u kojem je smešten „termostat telesne temperature“ i lučenjem prostaglandina podešavaju višu telesnu temperaturu usled čega nastupa groznica čime se i sama obolela osoba zvanično obaveštava da se u telu dešava nešto neuobičajeno. Odgovor našeg tela, zavisno od stanja imuniteta i prirode patogena, može ali ne mora biti brz a može i izostati što, u slučaju ozbiljnih uzročnika bolesti, može doneti dalekosežne posledice.

Patogen se najpre prepoznaje direktnim kontaktom sa imunim ćelijama koje ga testiraju radi utvrđivanja da li je „naš“ ili je stranac. Ukoliko je u pitanju bilo šta što nije sopstvena ćelija ili molekul, aktiviraju se limfociti, imune ćelije koje eliminišu opasnost. Po uklanjanju opasnosti, broj limfocita, inicijalno veliki tokom perioda borbe s infekcijom, pada a izvestan broj ćelija ostaje kao memorija koja pamti uklonjenu opasnost. Ponovnim kontaktom sa istim patogenom, aktivira se sekundarni odgovor koji preskače dugotrajne faze prepoznavanja i aktivacije i odmah prelazi na eliminaciju, smanjujući time dužinu bolovanja usled infekcije i period oporavka obolelog.

U cilju preventivnog razvoja sekundarnog imunog odgovora, razvijene su vakcine – preparati koji u sebi sadrže cele ćelije mrtvih mikroorganizama, pojedine delove istih, njihove izlučene metaboličke produkte ili inaktivisane mikroorganizme (bakterije ili virusi bez naslednog materijala i sposobnosti deobe). Imuni sistem prepoznaje komponentu vakcine i tumači je kao opasnost od vitalnog mikroorganizma, razvijajući time imuni odgovor. Vakcina, osim što alarmira imunitet, ne predstavlja realnu opasnost po organizam iako on, na našu sreću, nije svestan toga.

Prvu vakcinu je, još davne 1796. godine, razvio Britanski hirurg, Edvard Džener, u godinama razaranim epidemijama velikih boginja. Dženerova istraživanja ukazivala su na to da su mlekarice – žene koje su, muzeći krave dolazile u kontakt sa kravljim boginjama, bile otporne na obolevanje od velikih boginja. Budući da je uočio povezanost kravljih i velikih boginja, Džener je uzorak kravljih boginja, dodao je uzorku krvi osmogodišnjeg dečaka, Džejmsa Fipsa i vratio kontaminiranu krv u telo dečaka. Posle šest meseci, dečak je, pri kraju svog oporavka, bio u punoj snazi.  U cilju provere svojih pretpostavki, Džener je dečaka izložio velikim boginjama i čekao rezultate. Izostala je svaka reakcija; dečak je bio imun.

Iako se još i tadašnje društvo bojalo transformacije tretiranih ljudi u krave (danas delimo ne baš iste ali ne i mnogo različitije strahove) od kojih je, prvobitno, i bio preuzet uzorak virusa, procedura uspešne imunizacije je rasla i sa kasnim sedamdesetim godinama dvadesetog veka, epidemija velikih boginja bila je istrebljenja na globalnom nivou. Proces je, po latinskoj imenici „vacca“ (krava),  nazvan vakcinacija.

Ali kako vakcina ustvari funkcioniše, rečeno jednostavnim, svakodnevnim rečima, razumljivim i onima koji sa imunologijom i zvaničnijom biologijom ili medicinom nisu naročito bliski?

Pretpostavimo da je naše telo jedan grad. Neka kao i naš organizam, grad ima svoje organe: opštine, banke i bolnice, policijske uprave i fabrike, restorane i tržne centre i ljude, kao svoje ćelijske komponente. Svaki je od organa grada organizovanim sistemom povezan sa drugima i neka čitav grad bude u stalnoj komunikaciji sa drugim gradovima. Stanovnici govore istim jezikom, dobro se razumeju i skladno funkcionišu.

U nekom trenu, međutim, iz nekog drugog grada, pristiže patogena kolonija u vidu autobusa punog stranaca. Nose identične vojne uniforme, govore za grad nepoznatim jezikom i nisu prijateljski raspoloženi. Naoružani su vatrnim oružjem, dimnim bombama ili bojnim otrovima. Ukoliko ne budu sprečeni, razoriće grad. Lomiće i ubijati sve pred sobom sve dok, usled opšte pometnje, grad ne padne u funkcionalni kolaps. Neće biti dovoljno policijske odbrane usled čega će biti više povređenih građana. Neće biti ni zdravstvenih radnika koji bi povređenima pomagali. Grad slabi i u onom najgorem slučaju umire. Nije bio pripremljen.

Pretpostavimo sada da u grad, analogno vakcini, pristigne isti autobus ali bez putnika. Na sedištima su samo identične vojne uniforme, oružje bez municije i instrukcije sa detaljnim planom napada ispisanim nepoznatim jezikom. Policija (makrofagne ćelije) pronalazi i pretresa autobus, pištolje i uniforme jasno smatra potencijalnom pretnjom ali ne reaguje, čekajući da prevodioci (antigen-prezentujuće ćelije) podnesu konačne transkripte instrukcija o napadu. Sa zvaničnom potvrdom planiranog napada i detaljnim opisima, policija (zreli, efektorski limfociti) se priprema; pancirna odela, zaštitna oprema, respiratorne maske i šlemovi. Čekaju. Sa dolaskom prvih neprijateljskih trupa, spremna ih vojska prepoznaje i razoružava brzo, čuvajući opšti mir. Grupa njih se nikada ne razoružava, praveći od sebe specijalnu (memorijsku) vojnu jedinicu spremnu da brzo (klonskom ekspanzijom) mobiliše brojnu vojsku koja će uvek, brzo i efikasno, ponovo neutralisati isti vid opasnosti.

I posle više od dvesta godina od prve vakcine, suočavamo se sa istim pitanjem kao i još prvih dana – hoće li nam nauditi?

Prve Dženerove vakcine nisu nikog pretvorile u krave iako su bile deo kravlje krvi. Velike boginje, protiv kojih se Džener i borio kontraverznom vakcinacijom, tokom 20. veka odnele su između čak 300 i 500 miliona života. 1977. godine, zvanično su iskorenjene iz ljudske populacije ni više ni manje nego  vakcinacijom. Nosilac rubeole će, u 90% slučajeva, preneti virus osobi sa kojom dođe u kontakt makar samo udisanjem istog vazduha. Difterija, zauške, magareći kašalj i polio virus gotovo da su iskorenjeni. Vakcinacijom.

Tačno je, imunitet se prirodno, sam bori protiv opasnosti, zašto bi nam trebala vakcina za nešto što ćemo, pre ili kasnije, i sami uraditi?

Pre ili kasnije i jeste odgovor. Ponekad, „kasnije“ košta života, jer imuni sistem često ne prepoznaje ili reaguje dovoljno brzo na velike opasnosti poput invazivnih i kritično opasnih bakterija ili virusa. Čak i ukoliko je naš imuni sistem dovoljno jak da brzo reaguje, imuni sistem ljudi oko nas ne mora biti. U tom slučaju, predstavljamo opasnost po okolinu. Sekundarni, brzi odgovori, čuvaju vreme koje u danima bolesti može značiti život.

Dobrim odlukama, često, ne budemo jedini koji su spašeni. Čuvajući sebe, čuvamo od rizika i druge. Ne mislimo samo na sebe! Ipak nismo toliko sami.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.