Usred srede #2: Početak tvoje priče

0

U svakom životu postoje trenuci kada stvari poprime neočekivani zaokret. Stanje slično nekoj vrsti iskušenja ili iskakanju iz šina planiranog toka. Vreme kada lutaš kroz svoje ovozemaljske dane kao kroz ulice nekog nepoznatog grada. Posmatraš ljude oko sebe, znane i neznane, posmatraš stvari i događaje. Sve ono što ti je do juče bilo poznato i blisko, više ne prepoznaješ. Ne prepoznaješ događaje, ne prepoznaješ interesovanja koja ih ispunjavaju.

Mislima odjekuje samo jedan eho, samo jedno pitanje: „Kako se desilo i kako si mogla da dospeš iz te tačke?“ Prelaziš u mislima iznova, trenutak po trenutak, sve što se izdešavalo i što nije, a moglo je. Svaki trenutak koji je doveo do sadašnjeg stanja. Sva ta raskršća, grananja, sva ta lutanja kada se neprimetno izgubiš u priči. U svojoj priči. Tek kad se vratiš unazad postane ti kristalno jasno da vreme nije krug, već spirala i da prihvatanje prošlosti učini da se ta spirala zategne i opuštajući se izbaci te snažno ka nekoj nenapisanoj i neproživljenoj budućnosti. Trenutak kada nastane nada. Trenutak za još jednu šansu.

Zapitam se ponekad, posmatrajući ljudske sudbine i priče, koliko toga jedan čovek može da izgubi, a da se ne promeni. Da ostane ono što suštinski jeste. Može da izgubi dragu osobu, ljubav, svoje ideje, svoje snove, pamćenje, novac, položaj, dostojanstvo… Može da počini jedan od najvećih grehova, da proćerda svoj talenat, da se ne pojavi na sastanku za koji se pripremao čitav život… Možda je čovek sve to što izgubi, možda nije. Možda je satkan od svih života koje je mogao da živi i svih koje je izgubio?

Mislim da je ovo početak svake priče. Mislim da je ovo početak tvoje priče. Znaš, sećanje je čudna stvar. Svet ne funkcioniše prema našim željama. Ako se putanja naših priča poklopi, sjajno. Ako se to nikada ne dogodi, osetiš frustraciju, zid i granicu kojom okiva životno vreme. Ono koje ti omogućava da upoznaš jedan svet o kojem nisi ni sanjao, često pun patnji, ne manje od sveta u kojem živiš, ali u kojem uvek postoji nada ili smisao. U kojem postoji mogućnost promene. Nove ideje, mnogobrojne mogućnosti i lišenost svake sigurnosti…

Ništa ne predstavlja veći zatvor, niti slobodu, osim izgubljenog osećaja za vreme. Jedino vreme može napraviti i srušiti granice.

Postojati znači preživeti nepoštene izbore sa kojima nas život suoči. Postojati znači boriti se, i pobediti!

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend