Kolumne

Roba sa greškom ili bezosećajno biće?

Ima li smisla da pitam koliko vas zna da u Srbiji, ženama bez partnera, nije dozvoljena veštačka oplodnja? Takođe je ista stvar i sa lečenjem neplodnosti. Prva sledeća država u kojoj to možete da uradite je Makedonija.

U Zakonu o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja (BMPO) iz 2009. godine u Članu 26. navodi se: „Pravo na lečenje neplodnosti postupcima BMPO imaju punoletna i poslovno sposobna žena i muškarac koji vode zajednički život u skladu sa zakonom kojim se uređuju porodični odnosi – supružnici, odnosno vanbračni partneri i koji su, s obzirom na godine života i opšte zdravstveno stanje, sposobni da vrše roditeljsku dužnost i koji su u takvom psiho-socijalnom stanju na osnovu koga se opravdano može očekivati da će biti sposobni da obavljaju roditeljske dužnosti, u skladu sa zakonom, u interesu deteta.“.

Zatim, „Izuzetno, pravo na lečenje neplodnosti postupcima BMPO ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja sama živi i ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, uz sporazumnu saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za porodične odnose, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.

Ovde se srećemo sa kontradiktornošću jer žena koja ima partnera u većini slučajeva može da ostane u drugom stanju prirodnim putem, što recimo nije slučaj sa ženama koje nemaju bračnog partnera.
Takođe treba pomenuti da suma koja je potrebna za to nije nimalo naivna i da dostiže do cifre sa tri nule u evrima u zavisnosti od klinike na kojoj se vrši veštačka oplodnja. Treba naglasiti i da 150.000 bračnih partnera u Srbiji ima problem sa sterilitetom, a da se na vantelesnu oplodnju odluči svega oko 4% parove iz ove cifre.

U poslednjih nekoliko godina, žene se sve kasnije odlučuju na to da postanu majke zato što su postale ravnopravnije u drušvenom i profesionalnom životu. Razlozi za to su verovatno zato što žele da steknu samostalnu finansijsku sigurnost pre nego što se odluče na taj korak. Međutim, to sa sobom vuče određene posledice, kao što je nemogućnost oplodnje u kasnijem životnom dobu.

Danas, ženu koja se nije ostvarila u toj ulozi često nazivaju ne baš hvalisavim imenima. Površinsko posmatranje toga je glavni problem našeg društva i nedovoljno proširene svesti o tome. Niko i nema vremena da malo dublje zagrebe po toj temi. Verovatno se plaši šta bi mogao otkriti. Ili ga, jednostavno, ne zanima.
Pre nekoliko meseci sam negde pročitala tekst iz koga mi se jedna rečenica urezala u mozak, pa evo, sve do danas zbog čega sam i rešila da napišem nešto o ovome.

Pre svega, plašila sam se da govorim o ovoj temi iz dva razloga:
1. Previše je bolna za mene;
2. Nije tema o kojoj se piše svaki dan i iz tog razloga mora joj se pristupiti pažljivo.

Rečenica je glasila: ‚‚Žena ne postaje žena dok se ne ostvari kao majka“.

Sa mukom sam pročitala ceo tekst. Sa još većom mukom sam ga pročitala još jednom da bih bila sigurna u to da moj brzopleti mozak nije izveo neki još brzopletiji zaključak. Ne, rečenica je i dalje bila tu, ističući svoju odlučnost naspram ostatka teksta. Mučno osećanje mi je preplavilo celo telo i po prvi put sam zažalila zbog toga što sam sama tražila đavola kad je naslov ukazivao na to da se sigurno ne radi o spremanju zimnice.
Svaka devojčica, još kao mala, mašta o tome da se ostvari kao majka; spremajući bezukusna jela od blata, praveći frizure svojim lutkama i gurajući malena plastična kolica sa tom istom lutkom po dvorištu ili sobi.
Moja baka je želela devojčicu i dobila ju je. Moja majka je želela devojčicu i dobila je mog brata. Nedugo zatim i mene. Pa još jednog sina.

Ja želim da imam… dete. Zbog svog zdravstvenog stanja nisam sigurna da ću moći sebi da ispunim tu želju jer Kronova bolest pustoši ceo organizam i retko šta prepušta slučaju.
Dakle, sasvim je očigledno na koji način me je ta rečenica pogodila. I tu bi bio kraj svemu tome, da moj mozak nije radio punom parom na tu temu iz čega su nastala sledeća retorička pitanja:

– Šta se dešava sa ženama koje to ne ostvare (nisu u mogućnosti), u koji krug pakla one idu?
– Koja norma je ustanovila i prihvatila to kao zdravorazumsku tvrdnju?

Društvo neretko osuđuje ovakve žene jer, ženi je to dužnost! Tako je zacrtano u zvezdama!
Nema tu hoćeš – nećeš, možeš – ne možeš! Niko ne razmišlja o tome da neko prosto nije u stanju da se ostvari u toj životnoj ulozi i da se ne radi o njihovoj volji već nemogućnosti. Ali, kao što kažu ljudi: svakom je svoj problem najveći. Ne osećam se manje vrednom zato što možda neću imati svoje potomstvo. Jedan deo srca će mi uvek ostati neispunjen. I to je okej. To je život. To znači biti ljudsko biće.

About the author

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.