Kolumne

Postanite koristan član društva

Ova rečenica me je proganjala proteklih par godina, mada mi nikada nije bila jasna. Zašto moram da budem koristan član društva, a ne čovek, koji je koristan sebi pre svega?

Domovina služi čoveku pre svega, pa tek onda čovek domovini. A domovini se može služiti na različite načine. Pre svega tako što ćemo biti ljudi, od krvi i mesa, od emocija, a ne otupeli od rada, jer je to jedino čemu se posvećujemo. Želim da osetim, živim, patim, strahujem, a bez toga mogu umreti nesazrela, nedorasla, zelena.
Životni ciklus u kome je postavljen uslov da završavamo škole, potraćimo decenije na njih, radimo, razmnožavamo se, plaćamo račune i pritom otupimo, zaboravimo na slobodu, to se od nas očekuje i takvim načinom života, mi POSTAJEMO KORISNI ČLANOVI DRUŠTVA.

Kada sam saznala šta ta rečenica znači, sat mi je stao. Sve je stalo. Otkucaji srca su bili nepodnošljivi. Bio je to poraz. Kao ono kada si klinac i kupiš nove patike i misliš da si ti sada najbolji klinac u toj školi jer jedini imaš takve patike, a na kraju se ispostavi da ih je došlo još troje sa baš istim takvim patikama. Razočaranja nikad većeg. A i šta znači taj izraz koristan?

Pokoriti se masovnom ispiranju mozga? Masovnoj modi nošenja kačketa? Masovni pad identiteta? Moglo bi se reći. Kolektiv služi državi, a individualac sebi samome. Kolektiv donosi novac (na ovaj ili onaj način) državi, individualac pomera granice (zarad sebe). Novi horizonti, nove ideje, novi ideali nisu otkriveni uz pomoć kolektiva. Jer ne postoji kolektivna inteligencija, svako od nas čini jedinku, svi znamo da smo različiti, da imamo svoje granice i želje, a opet se svi poredimo jedno s drugim. Da li nam je nametnut takav stav od rođenja? Da li ne vidimo dalje od ovoga što nas okružuje? Novac nije toliko važan, već moć.

Pojedinac ne sme da odbije tu igru kolektiva. Ratovi hrane ego tih nesposobnih koji žrtvuju kolektiv zarad samopouzdanja, čovek više ne živi u sadašnjosti već goni budućnost, srljajući u nju i često se ispostavi da je pogrešio. A greške su neoprostive danas. Čim načiniš grešku, nadređeni već viče ‘’SLEDEĆI!’’. Buduće generacije nema čemu da se nadaju, čemu da teže, jer ono najvažnije je nestalo… emocija. Različitost se ne gleda kao nešto što svako poseduje, već samo pojedinci, takozvani umetnici. Stoga, izgubio se individualac u nama, tu još samo bukti mladalački bunt, ali i on nestaje posle mladosti, jer to je kao neka vrsta mode. Samo retki sačuvaju taj istinski bunt do kraja, ali oni postaju nebitni jer se nisu uklopili u to stado ovaca i time se njihova imena i lica brišu u ovom prostoru i vremenu kao da nikada nisu ni postojala.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje