Kolumne

Pope, primaš evre?

Ne ulazim u pitanje da li je dobro biti vernik, agnostik ili ateista. Svako neka bude šta oseća da treba da bude bez potrebe da nameće drugima svoje opredeljenje i svoje stavove o poimanju religije. Ne ulazim u pitanje da li je Biblija sveto ili umetničko delo, ali želim da porazgovaramo o „crkvenoj ekonomiji“, odnosno o veoma razrađenom biznisu gde je vera sporedna stvar.

Zapravo, jedina stvar koja me zanima jeste novac koji odlazi u crkvu. Kovanice, novčanice, pa čak i čekovi. Suma koja pristiže nije nimalo naivna. Nije u pitanju samo novac onih koji ga imaju i previše, to je i onaj zarađen od strane prosečnog seljaka radeći teške zemljoradničke poslove, novac od prosečnog radnika s minimalnom platom, novac koji svi mi dajemo u zamenu za pomoć. Želimo Božju pomoć preko novca? Pa… sviđa li se to Bogu? Da li je Bog onda kapitalista? A možda smo ipak shvatili sve pogrešno? Možda.

Često se pokreće ova tema u društvu. Crkva, vera, religija uopšte. O veri ne raspravljam, rekoh da je to stvar izbora, ali dela crkve i te kako vidim. U bari pozitivnih, postoji još tri mora negativnih stvari.

Recimo, u mom selu postoji običaj da se na liturgiji čita koliko je ko donirao crkvi: Marko Jelačić 4.000 dinara, Dakić Radoje 10.000.. I tako redom. Ljudi slušaju, raspituju se ko je koliko dao, zaključuju koliki su gresi po visini iznosa i osećaju blagu ljubomoru jer je neko dao više. „Ko da više, on je bolji čovek“, o njemu će selo pričati, a verovatno će mu i seoski pop srediti nešto kod Lidera gore.

Takođe postoje imena u crkvi koja se nalaze na raznim predmetima: lusterima, klupama, onom ograđenom delu za sveće. IME I PREZIME – da se zna. On je dao toliko i toliko. On. Dobar čovek. Dao pare. Dobar čovek. Kapirate?
Sve se vrti oko novca. U crkvi koja predstavlja vašu veru. Ne uviđate li ironiju, ili sam samo ja lud?

Zamislite da se jednoga dana nađem u prilici da napišem zakonsku inicijativu sa idejom poreza. Da uvedem zakonski porez za crkvu. Antihrist? Sotona? Kako biste me nazvali?

A sad zamislite da se taj novac izdvaja finansijski ugroženim porodicama, neophodnim operacijama, bolnicama, svoj onoj deci čije živote spašavamo sms-ovima, školama ili nauci. To i ne zvuči tako loše, zar ne?
„Nije sve tako crno, postoje i DOBRI LJUDI“. E, to je ono što me najviše vređa. U crkvi ne bi trebalo da postoje I DOBRI – većina bi trebalo to da bude, ako ne i svi.

Zbog toga – prestanite da morališete.

– Crkva kao biznis,
– crkva kao nasilje,
– crkva kao kocka,
– crkva kao pedofilija.

To je realnost. I to moramo da promenimo.

Ne žmurite, ne ćutite – Bogu se to ne bi svidelo.

About the author

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

1 Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  • Ovo sto pises da se neko takmici u tome ko ce vise dati kao donaciju, odavno ja zamrlo i niko vise to ne radi. Popovi su prepoznati kao lopovi, i cesto imaju obracune sa zelenasima, ostavi se neka crkavica za neki praznik na onu ikonu i to je to. Naravno i kada je neka sahrana, mada su poceli i na rate da daju, dok neki i odbijaju da plate. Obicno se ljudi u vremenu krize okrecu bogu i crkvi, ovde kod nas nemas kome, izgleda i bog okrenuo ledja. Ateista sam, postujem neciji izbor i sve religije, ne razgovaram o religiji i ne namecem svoja neka ubedjenja. Tako je kod nas na jugu zemlje za ostale krajeve ne znam, mogao bih jos nesto da napisem ali dosta je