Zdravo
Zabavljen sobom nanosim se na trenutak okrenut drugom i srmim ošte ivice mraka samo da bih video kako između sečiva prolazi vreme. Boja može da vrišti, a glas ima boju, kad su granice odmorišta, naravno. U suprotnostima ostavljam poruke da bih imao šta da zaboravim ako odlučim da se vratim istim putem. Retko ne volim ponavljanja i druga svojstva poezije, mada to nikada nije bilo nužno, kocka je ipak bačena i to namerno pored svega.
Za
Osmeh, radost, jedva primetna prelivanja iz pojavnog u bit, povratak među drage ljude, unutrašnji plač, posrtanje i zviždukanje svojom stazom, oči koje se ne libe da kažu, a da ne trepnu, giljotinu praznine koja ne prestaje da uzalud puni košaru mojim lobanjama, krv, jauk i ponovno rođenje.
Gotovo
Nije me strah da ću jednom biti pozvan da ubedim ljude da ne pale svoju kuću, a da neću umeti to da uradim. Plašim se da me neće biti briga za to.
Oglašavanje
