Kad me ščepa čežnja,
kad ne znam šta ću sa sobom,
poželim da sam ptica,
da preletim tvoje nebo
i uverim se da si dobro.
Kad me stignu lude bube
I u glavi haos se rađa
Ja stegnem tad zube
Poželim da sam vetar
I preletim tvoja beznađa.
Kad me stigne zaborav
Pun čežnje i sete
U svom bolu koji kosi
Poželim da sam opet dete
što se svađa i prkosi
Jer želim da te zagrlim
Pa sve nek se nosi.
Oglašavanje
