Kako da tugu srećom nazovem?
Kako da pustim te da od mene ponovo odeš?
Znaš da zaborav izbrisati neće i nas.
Znaš da svet moj nestaće opet začas.
U meni još uvek tišina glasno gori.
U meni zamagljeni su dijamantski prozori.
Ne vidim ni traga zrelih bademova.
Ne vidim da gušim se u šumi ovih bregova!
Pitanja je uvek bilo bezbroj.
Pitanja čijih odgovora ne znam kroj.
Leti u nepoznatom pravcu grlica tvoja…
Leti, ruši i ostavlja da u bolu i samoći ugine grlica moja.
(Fotografija: „European turtle dove”, 2015; © „Vikimedija”)
Oglašavanje
