Kolumne

Nasilje nad ženama je zločin – ZAŠTO ĆUTIMO?

Kad si dete, ne možeš tačno da znaš šta se dešava između mame i tate i zašto mama uvek plače, a tata uvek viče. Samo znaš da moraš biti miran, ako hoćeš da to prestane. Kad si mali, možeš se sakriti. Ignorišeš galamu, vrištanje, pretvaraš se da si negde drugde. Pokriješ se preko glave svojim omiljenim ćebencetom i daješ sve od sebe da zaspiš, jer znaš da kada zaspiš – sve prestane. Svaki sledeći put, ponovo to uradiš i ponovo sve to prestane.

Onda se jednog dana probudiš. Nisi više dete i odavno si prestao da nosiš svuda sa sobom svoje omiljeno ćebence. Došao si u doba u kome znaš da mama ne plače zato što joj je „upalo nešto u oko“, a tata ne urla zato što je „nervozan zbog posla“.

Ništa se nije promenilo osim toga što mama i tata više ne biraju reči kojima će povrediti jedno drugog, a mama više i ne pokušava da sakrije modrice. Došao si u doba kad osećaš da bi trebalo da uradiš nešto. Nešto da GA zaustaviš. Nešto da JE zaštitiš. A kada shvatiš da ni to ne možeš, ne znaš na koga da budeš besan, na njega ili na sebe. Obično budeš besan na sebe.

Šta raditi sa toliko velikim besom koji gotovo da ima svoj život?

Šta raditi u tom trenutku kada si toliko besan da ti se čini da možeš nekoga ubiti, ali osećaj bespomoćnosti ubija tebe?

25.11.-Dan-elDanas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Nasilje, kao takvo, može se javiti u dva oblika: fizičko i psihičko.

Bilo da se radi o bračnom ili vanbračnom partneru svaka treća žena u Srbiji trpi neki oblik nasilja. Veoma mali procenat žena reši da prijavi nasilje ili uopšte, da govori o tome. Razlog za to je strah od osuđivanja okoline jer smatraju da su same krive za to što im se desilo, strah od samog partnera, zavaravanje da se više neće ponoviti i sram zbog toga što joj se desilo. Ekstremni razlozi za ćutanje o nasilju su zaštita svojih najbližih, ukoliko nasilnik manipuliše žrtvom.

Femicid je rodno zasnovano ubistvo, učinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama, pa čak i bebama ženskog pola, od strane osobe muškog pola. Motivi koji dovode do femicida su mnogo drugačiji od motiva za ubistvo – fokus nije na nasilju koje se dešava na ulicama, već na nasilju koje se dešava u porodici, u domu.

Prema podacima do kojih je Mreža Žene protiv nasilja došla prikupljanjem i analizom novinskih članka o ubistvima žena u porodično – partnerskom kontekstu u Srbiji su, od početka 2015. godine do 23. novembra, ubijene najmanje 32 žene. Međutim, strahujemo da broj femicida (ubistava žena) može biti i veći, imajući u vidu da možda nisu svi slučajevi dospeli u medije. Neophodno je ispitati razloge zbog kojih sistem nije uspeo da zaštiti ove žene i sprečiti da se i drugim ženama to desi. U tom smislu već godinama insistiramo na primeni lista za procenu rizika od strane policije, kako bi se predupredili letalni ishodi. Osim toga, Autonomni ženski centar inicirao je i uvođenje hitnih mera zaštite koje bi omogućile da policija ima ovlašćenje da izrekne hitne mere zaštite kako bi se garatovala bezbednost žrtvi nasilja u porodici i na licu mesta, u situacijama neposredne opasnosti, i na period neophodan za pokretanje drugih postupaka (minimum 14 dana) učinilac nasilja udaljio (napuštanjem mesta stanovanja)“, izjavila je Vedrana Lacmanović, iz organizacije Mreža Žene protiv nasilja.

U Srbiji, u periodu od 2010. do 2015. godine, ubijeno je prbližno 200 žena! Oko 90% žrtava je već poznavalo počinioca ili je bilo u bračnoj vezi s njim. Da bi se neko ubistvo okarakterisalo kao femicid, učiniocu mora biti relevantan pol žrtve, tj. upravo činjenica da je žrtva žena. Kao takav, femicid je zločin protiv žena, motivisan mržnjom prema ženama, prezirom i osećajem nadmoći, u kom počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi.

Na pitanje da li je Srbija napredovala ili nazadovala po pitanju sankcionisanja nasilnika, kao i po broju prijavljenih zločina i žrtava, Tanja Ignjatović iz organizacije Autonomski ženski centar je odgovorila:

U formalnom smislu, prema broju strateških i podzakonskih dokumenata koja usmeravaju delovanje sistema zaštite, od 2011. godine se beleži napredak. Problem je nedovoljna primena i nedostatak sistemskih mehanizama za praćenje postupanja i efekata primene propisa.


Nema javno dostupnih podataka o broju prijavljenih događaja nasilja prema ženama i nasilja u porodici, odnosno o broju učinilaca, za ovu godinu. Policija vodi ovu evidenciju i mogla bi izvestiti o tome na zahtev. Podaci za prošlu godinu govore da je tužilaštvu prosleđeno 3.642 krivičnih prijava. U toj godini je osuđeno 1.712 (47%) učinilaca, od čega samo 634 (17,4%) učinilaca nasilja je kažnjeno zatvorskom kaznom. To ukazuje ne samo na blagu kaznenu politiku, već i na veliki procenat odustajanja žrtava od sudskih postupaka. Odustajanja žrtava su uslovljena i neefikasnošću postupaka (dužinom trajanja), ali i nedostatkom podrške za žrtve (informativne, psihološke i besplatne pravne pomoći) tokom postupaka. Žrtva je u ovim postupcima često izložena sekundarnoj viktimizaciji, jer više puta pred različitim organima mora da daje izjave o događaju, retko dobija status „posebno osetljivog svedoka“, retko joj se dodeli punomoćnik po službenoj dužnosti, a nema podataka koliko je tokom postupka bezbedna, odnosno da li je pod pritiskom ili pretnjom nasilnika.


Primena instituta odlaganja gonjenja učinioca („tužilački oportunitet“) za dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, uslovljava još manji broj osuda. Ukoliko učinilac ispuni jednu ili više zakonom propisanih obaveza, koje određuje tužilac prema slobodnoj proceni, odbacuje se krivična prijava. Podaci govore da najveći procenat (dve trećine) ovih obaveza predstavljaju novčane uplate u humanitarne svrhe, što indirektno vraća „novčano kažnjavanje“ za nasilja u porodici. Takođe, učinilac nasilja na ovaj način ostaje neregistrovan u kaznenoj evidenciji, te ostaje otvoreno pitanje na koji način tužilaštvo procenjuje bezbednosne rizike u slučaju da se nasilje ponovi od strane istog učinioca.

P.S. Jedan mali savet koji glasi: Ako niste u situaciji gde vas neko zlostavlja, ali sumnjate da je neko do kog vam je stalo u opasnoj situaciji, pokušajte da joj ponudite podršku bez osude, šta god ona na kraju odlučila. Jer ako osete da imaju nekoga na koga se mogu osloniti, a ko ih neće osuđivati, niti im pametovati, možda će shvatiti da je mnogo lakše preduzeti korake koji vode ka slobodi.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.