Kolumne

Muškarci su frajeri, žene su kurve

Namerno kažem kurva. Zašto žmuriti pred rečju koju sa tolikom slašću i žarom izgovaramo kada bi da anuliramo bilo kakvu vrednost? Namerno ne kažem prostitutka; prostitutka je, valjda, neko zanimanje isto koliko i namerno ne kažem starleta jer još uvek nisam na čisto sa tim šta je to trenutno. Namerno kažem kurva jer kurva je epitet koji je nekada grešku od žene definisao kao istrošeno i prljavo biće a danas definiše apsolutno sve što nam ne odgovara. Kiša je kurva, gužva u saobraćaju je kurva, ljudi su kurva, život je kurva.

strast1

Namerno ponavljam kurva jer taj epitet nema sebi ravnog među atributima koji se ženi, bilo s pravom, ako je kategorisati nekoga uopšte i pravo, bilo bez njega, ikako može dodeliti. Žena nikada nije imala niti još uvek ima mesto čoveka u socijalnom poretku. Žena je ono što se ima jer služi zamišljenoj i planiranoj svrsi, nagonskoj ili dugoročnijoj, nikako čovek, nikada ličnost i zauvek sve sem ravnopravnog bića.

Po kojim je to moralnim kvantifikacijama muškarcima potrošnost donosila slavu i iskustvo a ženama status niskobudžetnih polovnjača? Po čemu je to muškarac u društvu postao i ostao osvajač a žena zemlja koja se osvaja, obeležava, plodi ili gazi?

Da li su današnji, važeći sistem kategorizacije ljudi prema broju partnera iz njihove prošlosti, postavili muškarci, kao pol koji je na snazi da postavlja merila koja na ruku idu samo njima, držeći ih, pri tome, na poziciji jačih i boljih, ili su epitet same sebi žene prigrlile oko vrata, kao emotivniji pol koji veliča i veruje u ljubav za celi život i sa svakim pokušajem da sebe sa nekim odvedu do večnosti, koji je prekinut pre ili kasnije, bile podvrgnute sarkastičnim pitanjima koliko to kratko traje zauvek i ima li večnih ljubavi? Da li je uopšte hrabrost verovanja i traženja nečega što je vrednije od onoga koliko nam sežu shvatanja u postojećem svetu, gde je na vrednosti samo ono materijalno i što višecifrenije, slabost naivnih i ludih ili zavist onih drugih bez istih hrabrosti koji bi tuđa ustajanja posle lomova morali obezvrediti kako bi svoja bescenja zadržali višim? Možda je „kurva“ današnja najveća uvreda ženi jer ilustruje i podseća na njen najveći  lični poraz i neuspeh da pronađe ono što je možda u nekoj skrivenoj prirodi svake; pronalaženje jedne ljubavi, jedne sigurnosti i jedne stabilnosti uz jednog partnera. Ili su, sa druge strane, žene te koje su dale posebnost i povećale vrednost svojim partnerima, hvaleći se, po svojoj prirodi, kako pored sebe imaju ono što je prošlo mnogo i videlo puno a sebe, na kraju svih svojih puteva, pronašlo baš pored njih?

strast3

Osvrt na istoriju i tradiciju pokazuju da drugi scenario ne bi mogao biti validan i da je bilo kakvo etiketiranje žena moglo nastati jedino zarad sluzbe još uvek jačeg pola. Ukoliko su ga kreirali muškarci, bilo je iz nezadovoljenih požuda da poseduju one koje nisu mogli dobiti ili pak povređenih sujeta zbog onih koje nisu mogli zadržati. Ukoliko su ga kreirale žene, vrednost drugim ženama obarale su iz zavisti prema onima koje su dobijale ono što one, samosmatrane boljima, nisu mogle posedovati.

U oba se slučaja epitet kurve može smatrati obeležjem posvećenog uzvišavanju muške populacije, ne bi li je instruktuiralo pravac dobrih a oteralo od loših i potrošenih prilika. Muškarci su ti koji hrane, vode i brane i oni koji su za pravo dobili da odrede šta je dobro a šta pogrešno posedovati samo zbog toga što su, kao fizički snažniji, agresivniji i dominantniji pol, kroz socijalnu evoluciju svoju snagu proširili na sve novonastale društvene platforme i sujetno je, i u nekim sadašnjim društvima više ili manje, često krvoločno brane i danas.

Istom punopravnom snagom vođeni, muškarci su ti čija se partnerska kvantifikacija smatra pozitivnim i dobrim iskustvom i vrlinom koja sa trošenjem uz druge ljude samo sazreva, dok se kvantifikacija partnera žena smatra trošenjem i onečišćavanjem. Na kraju se, ako je današnjicu na bilo koji način i moguće smatrati krajem kojem nismo ni blizu, brojnost partnera svela na usputnost ili čak i izgubila iz kriterijuma po kojem je ženu sa lakoćom uvek moguće nazvati kurvom. Kroz vreme pa do danas, ženama se status robe kojom se slobodno može trgovati i nije mnogo promenio. U mnogim se kulturama, između ostalih i u kulturama Balkana, žena ritualno kupuje od porodice tokom svadbe što se danas, makar kod nas, nasuprot brojnim Istočnjačkim kulturama gde se žena zaista otkupljuje, zadržalo samo kao obična tradicija u kojoj nema pravih trgovinskih koristi. Žene su nuđene i nude se kao platežno sredstvo izmirivanja dugova, žene se poseduju kao inkubator muških gena a kasnije i odgajivačice istih.

strast2

Položaj žene kao robe koja se samo poseduje, ogledan je i kroz daleko brojnije poliginijske u odnosu na poliandrijske zajednice, u kojima jedna žena može biti posedovana od strane više muževa, a da pri tome (valjda) nema epitet koji bi dobila u drugim društvima kod kojih je ovakva relacija sve osim normalne. Žena i u ovom slučaju nije dobila pravo da makar bude ravnopravni član zajednice ili, u onom krajnjem apsurdu, poseduje muškarca. Bilo ona deljena, bilo ona delila sa drugima, žena je uvek nečija i uvek ono čime se može trgovati, lako kupiti i još lakše prodati, zameniti ili odbaciti. Dobra žena trpi i uvek  ostaje tu gde jeste; tučena ili poštovana, vređana ili postovana, ugnjetavana ili poštovana. Kurva odlazi. Sve kurve odlaze onda kada im nešto nije volji ili ukusu. Kurve su glupe jer ne razumeju humor uvreda i nasilja, kurve su glupe jer ne znaju šta je najbolje za njih onda kada im drugi to najbolje serviraju niti kao niža ženska bića mogu da pojme da su samo obične žene. Ili kurve.

Današnja je žena od polne ravnopravnosti daleko koliko i svi mi, kolektivno kao ljudstvo, od primitivnih zajednica od kojih smo se tek po rubu svojih egzistencija odlepili ali smo i dalje preudaljeni od osamostaljivanja. Daleko je od konačne socijalne ravnopravnosti koliko je i individualno daleko od mogućnosti da bude prozvana kurvom već u narednom momentu. Dokle god makar i jedan član ljudskih komuni  na ženu gleda kao na bilo kakav ili čiji posed i pripadnost, među nama će uvek šetati po koja kurva i po ni jedan pravi, dobar i iskusan, frajer. Prvi će se, pravi frajer, roditi tek onda kada, iz ljudskih glava i misli, nestane i ona poslednja, javno ili potajno, proklamovana kurva. Nekada.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.