Zbog toga što ste mu rekli NE, moj komšija, diplomirani inženjer tehnologije, toči benzin na pumpi lokalnim kriminalcima, od čijeg bakšiša plaća račune.
Zbog toga što ste joj rekli NE, devojka sa diplomama dva fakulteta sedi kući i bezuspešno mesecima traži poslove u inostranstvu.
Zbog toga što ste joj rekli NE, diplomirani filozof radi kao konobarica već tri godine i o letovanju samo sanja.
Zbog toga što ste im rekli NE, devojke koje govore po tri jezika rade na Bliskom Istoku kao sobarice po 12h dnevno, žive sa cimerkama u jednoj i po sobi, ne bi li roditeljima u Srbiji poslale koju stotinu evra. Istim onim penzionerima kojima ste oteli mukom i poštenim radom zarađen novac.
Zbog toga što ste im rekli NE, profesori jezika rade kao hostese po kazinima i promoterke po sajmovima ne bi li svojoj deci zaradile za hranu i odeću – zbog toga što su rekle NE poslu preko kreveta i prljavih političkih stranki.
Zbog toga što ste mu rekli NE, mašinski inženjer radi kao taksista. Kad god mogu ostavim mu bakšiš.
Zbog toga što ste im rekli NE, obrazovane žene srednjih godina rade u pekari za 20.000 dinara mesečno, jer nemaju drugog izbora.
Zbog toga što ste im rekli NE, pametni, vredni i uporni momci i devojke pakuju svoje stvari i pasoše i odlaze da služe drugima, jer ste priliku dali maminoj i tatinoj dečurliji, sa kupljenim diplomama kvazi fakulteta i odećom za splav, ne za kancelariju.
Zbog toga što su vam rekle NE, novinarke rade kao prodavačice, dok im mesta u medijima zauzimaju loše kamuflirane prostitutke iz kojih vrišti prostota čim otvore usta u pokušaju da pročitaju tekst sa telepromptera.
Zbog toga što ste im rekli NE, mladi ne prave decu. Jer se plaše da će napraviti socijalne slučajeve.
Zbog toga što nam svima govorite NE, u Srbiji je bela kuga. Zbog toga mlade porodice pakuju svoj život u par kofera, beže u Amerike, Kanade i Nemačke ne bi li im deca imala bar malo bolju budućnost.
Zbog toga što ste rekli NE, tamo negde, diplomirane novinarke, profesorke, geolozi, matematičarke, filozofi, etnolozi, tehnolozi, mašinci, elektrotehničari, naučnice i hemičarke sede po ceo dan kući vodeći učmali život domaćica, dok im muževi sa diplomama rade kao hausmajstori ili mešaju malter na gradilištu. Onda se čuju sa svojima na Skajp, glumeći lažnu sreću i osmehe, a kad pritisnu crvenu slušalicu, svak plače sa svoje strane žice. Da, bagro – jer ste okrenuli glavu i niste dali šansu.
Zbog toga što ste rekli NE, naš narod, ne gleda više koliko košta račun u marketu, tamo negde počinje da živi bolje, ali sanja o ajvaru, ćevapima, proji, pečenim paprikama, sarmi koju spremaju bake i majke, domaćem pekmezu, čoko bananicama i Plazma keksu. Kači slike stranih velgrada na društvenim mrežama, a pati za svojim društvom, porodicom, Knez Mihajlovom, parkovima, Beogradom u proleće, Dunavom u jesen, Kalemegdanom kad ga pokrije sneg. Jer, nije nam zemlja kriva. Nigde lepše zemlje nema. Krivi ste vi što je vodite. Bagro sa malim „b“.
Zbog toga što ste rekli NE, maloletna deca se vešaju, jer im kuće godinama nemaju struju.
Zbog toga što ste rekli NE, oni koji imaju malo pomažu onima koji imaju najmanje.
Zbog toga što ste rekli NE, samo u Srbiji ljudi preko tridesete žive u porodičnoj kući s roditeljima, jer nemaju od čega da se odvoje, da ne pričamo o kupovini novog stana.
Zbog toga što ste rekli NE, narod grca u kreditima, od stresa se razboljeva, a od brige i tuge umire.
Zbog toga što ste rekli NE, bake i deke plaču na aerodromima kada uzmu u naručje unuče koje nisu videli godinu dana, a još više grcaju kada ga vraćaju nazad. U neki novi svet, bolju i drugačiju budućnost.
I svi oni, zbog toga što ste rekli NE, provešće ostatke svojih života tamo daleko, boreći se za parče duge i bezbrižnosti, a onda, kada deca odrastu, a oni skupe dovoljno novca, vratiće se da dočekaju starost na miru. Tamo gde nisu stranci, svoji na svome.
I upravo zato, jer ste im toliko puta rekli NE, živeće onako kako moraju, da bi bar mogli da umru onako kako žele.
Add Comment