Izrevoltirana pitanjem iz naslova imam potrebu da svima jasno stavim do znanja kakva je situacija što se tiče moje kilaže i nadam se, zauvek zapušim usta.
Visoka sam 168cm i imam 52 kilograma.
Šta ti je, jesi li bolesna? – pitaju me mnogi.
Nisam, zdrava sam, ne drogiram se, ponekad popijem pivo, krvna slika mi je perfektna, jedem normalno, velike količine hleba naročito, jedem noću, ne vodim računa šta jedem i nekada pojedem čak i više nego svi ostali, takav mi je metabolizam.
Jesi li oduvek bila tako mršava?
– Ne. Imala sam 5 kilograma više, nego sada.
Problem kod mršavih ljudi je to što i kada smršaju vrlo malo, to je mnogo vidljivo. Barem je tako u mom slučaju.
Pre nekih godinu i po dana sam trenirala i imala 57 kilograma. To je moja idealna kilaža, da se razumemo. Onog trenutka kada sam prestala da se bavim sportom, počela sam i da mršavim. Znam, možda vam je čudno, ali tako to kod mene funkcioniše.
Zašto ne počneš da treniraš opet?
– Zato što ne želim. Moje je telo i baš me briga da li sam se ugojila 5 kilograma ili smršala isto toliko. Osećam se dobro u svom telu, zdrava sam i prihvatam sebe takvu kakva sam.
Zašto je društveno prihvatljivo reći nekom da je mršav, a nije da je debeo? U istom rangu su i jedno i drugo pitanje. Čuj, pitanje. To je uvreda! Nije u redu ismejavati ljude, samo zato što su mršavi, shvatite već jednom!
Zbog vas, koji mi postavljate pitanja o mojoj kilaži, meni se ne ide na bazen.
Ne nabijate mi kompleks, da se razumemo. Samo mi je muka da me svaka peta osoba koju sretnem pita zašto sam mršava, da li imam anoreksiju, jesam li bolesna i slično. Neprijatno mi je kad me to pitate.
Živim u maloj sredini, ovde se svako zna i verujte mi, zaista me skoro svaka osoba koja me poznaje na ulici to pitanje.
Suma sumarum: Gledajte sebe, nemojte gledati druge. Mršavi ljudi su svesni kako izgledaju. Nema potrebe da ih provocirate ovakvim pitanjima. Možda ćete nekom stvoriti komplekse. Meni sigurno ne, ali verujem da postoje mršave osobe kojima ova pitanja mogu dosta uticati na psihu.
Add Comment