Zamena mesta

0

Zaprepašteno je stajala nad ponorom i gledala. Pomislila je „da li je to moguće“ i taj dan se nije znala organizovati. Vidiš li kako se naginje ta svetlost. To raspoloženje baš blješti.

Probala je razne taktike. Od afirmisanja do prežvakavanja starih misli. Pogledala je još jednom dole. Provaliju je u međuvremenu preplavila voda i tu se stvorilo jezero u kom su se ogledali šareni mostovi. Bilo je to lepo samo je ona bila malo umorna.

Razlivao se beton pred očima jer nije bio u fokusu. To su samo usputne misli. Nešto što protrčava. Kakav raspored napraviti. Šta je bilo aktuelno? Sumornost je nestala. Misli su bile čiste. Voda je reflektovala misli ali i značenja. Sve je uporno bilo odmereno.

Našla je meru i ostala pri tome. To je mera tela. Telo je sudbina, vremenska mašina. Telo je bol i iz boli se može samo nestati. Moj život je performans. Moj dan je umetničko delo. Sve što radim je umetnost. Volim sve i svi su dobro došli. Telo jeca i prolazi kroz promene. Ono oseća.

Nije joj bila idol. Naprotiv bila je samo autoritet. Još jedna od žrtava društva iako je tu reč mrzela.

To je bio ko zna koji put da pokvari savršeni dan u kom ne zna da li može sve stići. Na kraju to bude najmanje važno, ali onaj delić izmaknutog mira ostavlja trag. Ili će ostaviti trag. Smišljala je uvek i samo najbolje, ali ipak je morala još jednom previše i proći. Trag se ogledao u onoj istoj vodi i video istoriju, video generacije, genetiku ali i uticaj društva. Video je sve i znao sve, ali nije mogao mnogo pomoći.

Trud je uvek bio maksimalan ali relativan. Sve bismo opet bolje. Ali „opet“ nema. Može biti samo bolje. U to je verovala duboko.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend