Još četiri dana do skidanja kalendara sa zida. Neki će petnaestu godinu ovog veka pamtiti po dolasku ili odlasku. Po diplomi. Neki po sudbonosnom „da“. Putovanju iz snova. Mnogi po izgubljenoj nadi i novoj šansi. Međutim, ono po čemu ćemo je svi pamtiti jeste veliki broj medalja za koji su uspeli da se izbore srpski sportisti na brojnim svetskim, evropskim i olimpijskim okršajima. Koliko je znoja potrebno da bi sa peharom u ruci mahao sa terase Gradske skupštine?
„Kada uđeš u svlačionicu, na čiviluk kačiš sve svoje probleme. Sve porodične svađe, raskide i loše ocene. Zatvaraš vrata, ostavljaš sve to iza njih i izlaziš na teren. Tu vreme staje…“ Cela naša ekipa je ove reči trenera Zlatana, kao i mnoge druge, ponavljala tri puta dnevno. Kao Oče naš. Odsutnost jednog sportiste glavna je kočnica njegovog napretka. Vreme staje čim potrči, smečuje ili šutne. Stagniraju kazaljke i nakon jutarnjeg i pre popodnevnog treninga. Za vreme pripreme zdravog obroka. Utakmice. Tokom sportske masaže. On leže u krevet rano, jer kreće na trčanje čim čuje petla. Dok petao iskukuriče svoju jutarnju dozu, on je već u teretani i radi vežbe snage i eksplozivnosti. Poznato? Ako klimate glavom, Vi ste ili bili, ili ostali profesionalni sportista.
Od rođenja deca pokazuju određene talente i bitno je da imaju roditelje koji će taj talenat prepoznati, podržati i usmeriti ga u pravcu uspeha. Isto važi i za trenera, često trećeg roditelja. Možete uspeti u mnogim poslovima, ali ništa nećete raditi tako dobro kao ono za šta ste rođeni. Kao i sportisti – malo je onih vrhunskih, koji će tim putem krenuti. Putem hrabre odluke i odricanja. Malo je onih koji će uložiti svaku svoju ćeliju da bi ostvarili svoj san, a dok ga ostvaruju završiti školu i stvoriti porodicu. Svi oni koji su to uspeli, istakli su dve stvari – NIJE LAKO i VREDI. Ako ste u četrdesetim, a imate završen fakultet, posao iz snova kao sportista u penziji i porodicu na okupu, pripadate malom procentu potpuno uspešnih profesionalnih sportista. Ukoliko ste mlađi i radite na svemu pomenutom, takođe spadate u vrhunske sportiste. Zaista nije lako, ali zaista vredi.
Mnogim sportistima je motivacija novac. Razumljivo, od vazduha se ne može živeti. Međutim, neuporedivo veća motivacija je – medalja. Za nju se bore, znoje, bacaju, padaju, daju golove i trojke i poklanjaju nam forhend za pamćenje. Godinama pripremaju taktiku i odriču se svega što rade njihovi vršnjaci. Zarad još jedne pobede, boda i sjajne medalje, iznova i iznova.
Naučili su da se sa strahom ne rađaju, već ga sami stvaraju- zato za njega ne znaju. Da pravilno razmišljaju kada gube. Da iz poraza izvuku pouku umesto demotivaciju. Učili su decenijama sve ono što spakuju u jedan as, trojku u poslednjoj sekundi ili u stizanje lopte preskakanjem reklame i blokiranje. Vežbali, kao matematiku i fiziku. Jedina razlika je ispit – u sportu nemate drugi rok, već jedinstven momenat, koji morate iskoristiti na najbolji način. U tome leži sva težina, ali i veličanstvenost sporta. Svako može da stekne fizičku snagu i nauči tehniku kao tablicu množenja. Mentalna snaga je ono što jednog sportistu plasira kao prosečnog, boljeg ili najboljeg. Ne postoji granica, ne postoji nemogućnost. Jedan naš, ne tako omiljen trener, ljutio bi se kada tu snagu ne bismo pokazivali: „Idi kući, pravi đem!“, odzvanjalo bi valjevskom Halom sportova. Možemo sve što poželimo, jer nikada nijedan čovek nije bio svestan svojih sposobnosti, dok nije poželeo da prevaziđe samog sebe. Zlaja je to rešavao s dve čarobne reči – dvesta povaljaka. Kažete li „ja to ne mogu“, ostajete u sali radeći kolutove unazad. Onda kada pomišljate da odustanete, tad morate biti najjači -u suprotnom ostajete na parketu i nakon završetka smene čistačice ledene hale(koja prokišnjava). Horor.
Posvećenost, strpljenje, istrajnost i odricanje – ol in. Ulog je veliki, ali je dobitak mnogo veći. Koliko godina jedan sportista treba da daje, kako bi ih sve dobio natrag onog momenta kad kroči na čuveni balkon? Nekoliko godina, decenija? Neki sa njega mašu u dvadesetoj, neki u poznim četrdesetim. Suština je ista – svi oni daju do tada istu količinu vremena – ceo život. Ma koliko on do tog trenutka trajao.
Add Comment