M. je oduvek želeo da leti. Još kao dečak sedeo je ispred svoje kuće i sanjalački gledao ptice kako naglo poleću i elegantno odlaze visoko u plavo nebo. Tada se fascinirao letenjem. A onda kada je saznao za avione i padobrane neizlečivo se zarazio željom da i on jednom poleti, da se nađe u vazduhu, kao i ptice koje je posmatrao i kojima je do neba zavideo. Kada bi čuo neki avion kako leti u njegovoj blizini, što je bilo veoma retko jer u to vreme još uvek nije bilo puno aviona u njegovoj zemlji, on bi istrčavao iz kuće i čkiljeći u nebo tražio tu neverovatnu, magičnu letelicu, zamišljajući sebe u njoj. Isto se događalo i kada je malo odrastao, kao tinejdžera zvuk aviona ga je hipnotisao i rasplamsavao njegovu maštu. Veoma retko imao je tu sreću da na televiziji naleti na neki snimak spuštanja smelog padobranca, tada bi uvek u sebi govorio da će i njega jednog dana snimati televizija kada se bude spuštao sa neverovatnih visina. Konačno je u dvadeset i četvrtoj godini dobio priliku da poleti, kada je u ratu u kom je učestvovao na metar od njega eksplodirala kašikara i digla ga u vazduh, leteo je na sve strane.
Oglašavanje
