Simetrija

0

Kao u potpunom odsustvu obavljala je sve čega se takla. Bila i vredna. Da li je moguće u onolikoj meri presvratiti. Kada bi to rekla videla je jedno naličje šarenog kaputa. Videla ga kako se utrkuje sa kožom dok je trga u strašnoj sceni presamićivanja. Jedan urlik i zveket vrata. To je bilo malopre. Kad su otišli počelo je. To je taj gormitski vazdušni tornado.

Drugi dan je nastupilo odsustvo. Negde kasno u popodne u nedostku prave pesme samo se distancirala od same sebe i od svake prošlosti, ali i od budućnosti. Svi saveti da o tome ne piše nisu urodili plodom. Pisala je i znala da će ratu doći kraj. Društvo ju je osuđivalo u velikoj meri.

Zatim prosečna pesma koja kida nebo već pokidano u komade na još manje delove. To je mozaički sklop ili kolaž sa primesama realnosti. Ljudi koji se guraju po autobusu, zahvalni na momentu kada mogu sesti.

Kada prevaziđe sopstveno odsustvo duh se budi. Od uglja crn pločnik pored zgrade koja je davno napuštena a koja izgleda kao da u nju bezmalo svaki dan utovaraju baš ugalj. Likovi koji kao da su iskočili iz svih domaćih serija odjednom. Patrijarhat koji je usmeravao težnje društva samo na jednu stranu. Trebalo se snaći. Život ide na samo jednu stranu. Ne nazad nego napred.

Fragmenti nisu celina kolaža sada su zeleni i slika je mutna kao da je slikana u velikoj brzini malo sporijim aparatom. I ponovo se javljao isti onaj osećaj kada želi da vožnja traje zauvek. Društvo ti ne pomaže u poduhvatima normalnog života. Život je ono što se dešava samo od sebe, što ti žele komšije i prijatelji.

Društvo šareno i divno i sve samo umetnici. Bila je i ona divna među njima. Nekako uvek je imala utisak da prenosi dojam koji i sama ima. Ako su oni njoj divni i ona je njima i tako redom.

To je isti taj dan, samo malo kasnije. Vreme se pretakalo, nestajalo i opet nastajalo. Onaj kaput sa početka priče bio je sada uredno zakopčan, stavljen na ofinger dok je ona gola gledala sa strane. Bez većih promena na telu. Zaključak donet u ogledalu.

On bi napravio red od drva poslaganih u običan niz. Zatim bi napisao natpis. Udvojenost svega naziva se simetrija. Rastočene boje i formirane fleke napreduju rapidno i ta se brzina oseti u vetru koji stvara ljubičastu, a snimljen je u podne.

(Foto: Zoran L Pantelić)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend