Raskidi, otkazi i smisao života

1

Prošavši kroz ove dve stvari u neko skorije vreme, nisam mogao a da se ne osvrnem na uzroke, posledice i generalnu povezanost svih vrsta prekida komunikacije, sa čije god strane oni došli. Komuniciramo jer možemo. Komuniciramo jer volimo. Komuniciramo jer „nijedan čovek nije ostrvo“. Komuniciramo jer moramo. Svaka razmena informacija, energije i na kraju, zašto da ne i materije, je neka vrsta komunikacije, a bez toga ne postoji nikakva vrsta odnosa i konstruktivnosti međ ljudima. To je ono za šta živimo, zar ne?

Potpuno je jasno da se, poput neurosinapsi u mozgu, određene putanje kojima šaljemo informacije u društvu vremenom ustaljuju i stvaraju se navika i rutina. To je ono što ljudi nazivaju odnosima i vezama, bilo ljubavnim ili profesionalnim, ili pak samo prijateljskim. Isto kao što nagli prekidi sinapsi u mozgu mogu da nose velike posledice po intrapersonalni život jedne individue, tako i prekidi tih nekih društvenih „sinapsi“ mogu da nose veoma jake posledice po društveni iliti interpersonalni život te individue, što, naravno, kasnije ima uticaja i na onaj unutrašnji život. No, o tome malo kasnije. Prvo uzroci.

Učeći komunikologiju na fakultetu, zapalo mi je za oko nešto veoma zanimljivo, jer je jedan od onih podaka za koji kažeš u sebi „Šta mi, bre, ovo ovaj priča? Pa, ovo znam već!“, a to je da je jedna od najbitnijih veština komuniciranja ta da prilagodiš svoj modus komuniciranja onome sa kim pokušavaš da ostvariš komunikaciju. Zvuči veoma komplikovano, ali evo strašno banalnog primera. Ideš ulicom i skontaš pijanog Engleza kako pravi gluposti po gradu. Naravno, skrenućeš mu pažnju da to nije u redu i šta već. Ali, imaćeš na umu najmanje dve činjenice: prvu, da je to Englez i drugu, da je pijani Englez. Znači, prilagodićeš svoju komunikaciju i pristup njemu tako što ćeš pričati engleski, jer na srpskom nema vajde ni kad je trezan, i pričaćeš kao što pričaš sa pijanim čovekom, tj. bićeš svestan da on nema preterano mnogo strpljenja za tebe, što će razultirati u kratkim rečenicama i jasnim mislima. Uzroci prekida komunikacije su uglavnom nesvest jedne, druge, ili čak obe strane o tome koliko je zapravo bitna ta minimalna empatija u komunikaciji, jer bez toga malo šta može da se ostvari, kako u profesionalnom odnosu, tako i u emocionalnom.

Kad smo već kod ostvarivanja, tu dolazi na red motiv za ostvarivanje, a bome i prekid komunikacije. Glavni motiv je lični interes, da se ne lažemo. Da je po sredi bilo kakva vrsta altruizma, pa niko nikad ne bi prekidao bilo koje odnose, što dalje znači da je u pitanju neka vrsta razmene dobara, koja prestavlja imperativ kada je reč o održanju komunikacije. Do prekida dolazi kada jedna strana više ne nalazi ispunjenje ličnog interesa, a ako je povezanost bila jaka, i kroz tu putanju između dvoje ljudi prolazilo mnogo toga, onda prekid komunikacije dovodi i do posledica unutar samih individua, ma koja od njih inicirala prekid.

Tako je i sa otkazima. Poslodavac može da bude nezadovoljan tvojim radom i da prekine saradnju, ali ipak posle mora da nađe novog radnika, što kod njega dovodi do frustracija jedne vrste. Može i radnik da bude nezadovoljan uslovima, pa da zato on prekine radni odnos, ali to kod njega dovodi do frustracija druge vrste, jer sad nema para, a i počeli da ugrađuju svuda one moderne podzemne kontejnere, pa sad jadan ne može ni da brčka po njima ko čovek.
U ljubavi – ista priča. Imaš curu, ide vam super, i BUM! Nema toga više. Ako je ona raskinula, to je zato što je pomislila da joj nisi dovoljno dobar i moraće da traži novog. Svi znamo kako to ide – prvo krene euforično, ali završava se tako što bleji ispred TV-a i jede porodični sladoled dok mrzi samu sebe jer zna da to goji i nju i njene sada već dlakave noge. Ako si ti taj koji raskida, slično ide. Samo što muški ne jedu sladoled, ali se truju nekim drugim stvarima čiji uticaj podseća na euforiju, ali je u suštini sve, samo nije euforija. I ponovo – frustracije. Na obe strane. Žrtve raskida i otkaza ne moram ni da pominjem u ovim situacijama, njihove patnje su vrlo dobro znane.

Na šta se priča svodi? Svodi se na to da je najbolji odgovor na ono večno pitanje „Šta je smisao života?“, u stvari – komunikacija i ostvarivanje sebe kroz međuljudske odnose. Nekome je to samo karijera, drugome je to ljubav, ali se sve na kraju svodi na komunikaciju, jer ništa od toga ne postoji samo unutar jednog čoveka i striktno zavisi od reakcije drugih. Znači, samo svest o tome ko si i šta si, i ko je i šta je onaj drugi, pa do otkaza i raskida neće ni dolaziti. A ako naiđeš na ludog altruistu… onda te boli ćoše, on će verovatno sam raskinuti vaš odnos ako vidi da ti ne dobijaš od njega ono što ti treba i što se od njega očekuje.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

1 komentar

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend