Porodica i estrada, uticaji i posledice

0

Beše jednom kada ste školsku decu mogli prepoznati po njihovim keceljicama iliti đačkoj uniformi. Gramatički rečeno, davno prošlo vreme.

Evo čujem (pomenuh već da ne čitam više dnevnu štampu) kako će se u škole zavesti red, što se oblačenja tiče. I treba. Lep je bio prizor dok su đaci nosili kecelje a i tako su klasne razlike bile svedene na minimum. Mada, danas deca bogatih idu u privatne škole pa samim tim ta đačka uniforma i ne bi zakamuflirala nečije siromaštvo. Ali, da je problem samo u toj đačkoj uniformi, bilo bi dobro. Malo toga će se rešiti tako što će se zabraniti goli stomaci, helanke, šortsevi i majice na bretele. Kažu da „škole više neće ličiti na estradu“. OK. Ali estrada je u toj deci. U njihovom okruženju. U njihovim porodicama. Svuda, u svim porama društva. Samo retko otporne, nije napao taj estradni virus.

Problem je mnogo dublji od tog oblačenja. Evo još jednog strašnog primera: tri devojčice od 7 godina su se potukle na putu do kuće, iz škole. Zbog bukvara. Za sada deluje naivno. Je l’ da? No, priča je veoma ozbiljna, malo blaža verzija tuče srednjoškolki koje su primenjivale kik-boks (njih dve) na trećoj. E u ovom slučaju, opet njih dve..samo što je osim udaraca i čupanja kose, bilo i gašenja cigarete na koži žrtve, tačnije vratu. Znači, potonuli smo više nego što sam mislila da jesmo. I nikako mi se u priču ne uklapaju – 7 godina, bukvar, cigareta, devojčice. Koliko smo samo potonuli! Dotakli smo DNO od dna. Ko zna, možda to dno nema samo jedno DNO? Možemo li biti još gori, lošiji? Ne bih sada da razmišljam o tome. I ovo je previše.

Kako je vaspitavana devojčica, ako sa 7 godina gasi cigaretu na nečijem telu, na koži vrata svoje vršnjakinje? Odakle joj pre svega cigareta? Puši – od kada? Gde je videla da neko gasi tako cigaretu? Na TV-u ili u kući? Čega se sve nagledala u svom sedmogodišnjem životu? Je li to za osudu ili zabrinutost?

E sad se ja pitam (kao i uvek) kakve će mere biti preduzete protiv te dve male „divljakušice“, kakve mere protiv roditelja jer nasilje nad decom postaje alarmantno – crveni alarm „zavija“ koliko trepće. Zar će opet sve da se svede na razgovor tipa, da je to loše što su radile i da to više ne sme da se ponovi. Jer, maloletne su i po zakonu. Znate šta?! Ja ne znam ko je i kako do slovce taj zakon napisao i usvojio ali on u našoj državi uopšte ne „ide“ na ruku žrtvama, već vandalima, tabadžijama, nasilnicima (sve mi je to skoro pa isto). To nije u redu. Sa tim se podstrekuju da budu još gori jer nema nikakvih kazni osim nekog ukora. Vaspitne mere koje će, možda, biti izrečene, treba neko i da nadzire. Pa ta deca da su nadzirana i vaspitavana, ne bi ni bila takva. Ko zna u kakvoj porodici rastu?

Uostalom, deca su ogledalo svojih roditelja,uglavnom. I ako odrastaju gledajući i slušajući svađe i maltretiranja, šta im primer, ko im je uzor? Kriva su za svoja ponašanja, a nisu. Tužno je to. To su mala bića koja su tek počela da žive a već su male zloće. Kako se toliko besa i zašto u njima skupilo? Treba naći razlog njihovom ponašanju. E tu se krije odgovor. I dok su mala, postoji šansa da se prevaspitaju, izvedu na pravi put, sa pravim sistemom vrednosti, da postanu časni ljudi. A to nije malo. Štaviše, to je puno, samo što živimo u tom estradnom svetu, gde se neke druge stvari vrednuju više. Ipak, postoji još uvek ne baš tako mali procenat ljudi, koji zna da ceni i poštuje čoveka u čoveku. A valjda će se promeniti i vremenske (ne)prilike. Do tada ćemo kolektivno čekati Godoa u nadi da će se pojaviti.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend