Petak trinaesti – dan baksuza ili ljubaznosti?

0

Strpljenje. Obzirnost. Mešavina dobrog vaspitanja i želje da pomogneš nekom. Ljubav, kako prema bližnjima , tako i prema strancima. Ustupanje mesta u GSP-u nekome kome je ono potrebnije. Ljubaznost je, kažu ljudi, sve ono što nas čini boljima, a druge srećnijima.

Uvek kada iz Knez Mihailove ulice pokušavam da u jednom komadu stignem do Zelenog venca, pomislim na ljubaznost. Ili njeno odsustvo. Iako hodam brzo, uvek se nađu oni koji žele da prođu kroz mene, jer ne mogu da sačekaju da skrenem sa njihove rute. Uvek me neko od uličnih prodavaca povuče za ruku, tražeći mi pare. Ne prođe nijedan dan, a da u tom krugu (a i šire) ne čujem zbirku psovki. Samo zato što je velika gužva. Samo zato što je nekome loš dan ili način života. Guranje, vika, nestrpljivost, netolerancija – sve to možete primetiti u tih nekoliko desetina sekundi, ukoliko nemate slušalice u ušima, muziku pojačanu do daske i misli smeštene kilometrima daleko.

Pre sedamnaest godina Japanci su na jednoj konferenciji u Tokiju razgovarali o ljubaznosti. Zbog značaja te konferencije i deklaracije o tolerantnosti i prihvatanju različitosti koja je iz nje proistekla, proglašen je Svetski dan ljubaznosti. Iako se slavi širom sveta na različite načine i na različitim jezicima, suština poruke je ista . Prošle godine je na ovaj dan u Singapuru podeljeno više desetina hiljada cvetova i time istom tolikom broju ljudi ulepšan dan. Sad će se naći neki naš ‘brat napaćeni’ i prokomentarisati „lako je Japancima da dele skupoceno cveće po ulici“. Evo, mi možemo ove godine, na petak trinaesti, biti ekonomični i brižni prema prirodi. Možemo da delimo osmehe. Zašto?

Zato što je besplatno. Zato što nam jača imunitet. Zato što nas štiti od infarkta i hroničnih bolesti, kažu istraživanja. Zato što smo i mi sami srećniji. Zato što je dan bez i najsitnije pomoći drugima – prazan. Kad smo bili mali, svađali smo se ko će da otvori vrata od zgrade komšijama, često prekidajući igru. Njihov osmeh i pomoć koja im je značila ako su se vraćali iz prodavnice punih ruku nama je bila dodatna motivacija. Danas, ako imate običaj da pridržite vrata prodavnice svojim sugrađanima, strancima, često ćete dobiti čudan pogled. Ljudi, isfrustrirani, pomisliće da niste pri sebi. Ali, budite uporni. Naići ćete na osobu koja će iz Maksija do kuće ići nasmejana – vašom zaslugom. Priznaćete da je osećaj neprocenjiv.

Petak u oktobru, ali nije bio trinaesti. Devojka na visokim potpeticama ulazi u gradski prevoz, spremna za noćni provod. Nakon njenog trosekundnog boravka u krcatom autobusu, druga devojka udaljena nekoliko metara od nje skače sa svog sedišta, nasmejano je dozivajući: „Hej! Sedi, molim te, evo ustaću ja. Znam kako ti je!“ Bila sam ispunjena radošću, kao da je meni ustupila mesto na isti način, iako sam prizor posmatrala iz nervozne, prilepljene mase sa torbom teškom na desetine kilograma.

Da je svaki dan ovakav petak trinaesti, garantujem da bismo lakše ustajali ujutru. Zamislite da krenete na posao, a da vam niko ne svira zato što ste deo kolone jutarnjeg špica. Da umesto u tramvaj pun negativne energije ulazite u autobus ispunjen osmehom i strpljenjem. Znam, nije danas lako biti ljubazan. Nije lako biti čovek. Ali, bez obzira na ono što vas prati, uvek imate opciju. Loš dan može postati još gori, ili jednim malim, čarobnim potezom – petak trinaesti.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend