Na čemu ste zahvalni danas?

0

Dok ovo pišem napolju pljušti kiša, nebo je gore nego u Radovanovom opisu kad kaže „namrčilo se ko da će…“, a blato se razvlači i gnjeca.

Tačno je 25 (dvadeset i pet) stepeni manje nego u zemlji iz koje sam doputovala pre samo sedam dana. Zemlji u kojoj svi rade. Zemlji u kojoj je „kriza“ nepoznat termin, zemlji palmi, sunca, mora, zlata i nafte. Sama zemlja nije bitna. Bitno je da se vraćaš kući. U bedak. U nezaposlenost. U fantomke. U izbore. U kišu. U večitu borbu sa vetrenjačama. Samo što meni ne ide baš najbolje ta borba. Nisam Don Kihot.

Po svim parametrima trebalo bi momentalno da se samoubijem.

Imam 33 godine i život mi ni po jednom kriterijumu ne izgleda kao što sam pre deset godina mislila da će. Ta iluzija bila je upakovana u kutiju gde je ležao princ na belom konju, naravno crne kose, solidno plaćen posao koji volim da radim i jedno dete.  Princ je krepao na putu do…posao su ukrale neuke persone za stranačkim vezama, a deteta nema ni u najavi.

Dakle – skakanje s mosta.

ALI, DA LI?

Eto me za radnim stolom u tmurnom Beogradu, nasmejane i ZAHVALNE.

Da počnem od kutije – nedavni slučajni susret i poznanstvo sa određenim ljudima doveli su me do toga da konačno počinjem da kapiram poentu boravka na ovom mestu zvanom planeta Zemlja i minutima i satima koji teku, a koje nauka zove ŽIVOT. Nije to nimalo lak proces. Treba dosta znanja, samospoznaje i otvorenog duha.

Dakle, po nekim opštim merilima jadna li je moja kutija koja mi nije dala ništa od onoga što sam podrazumevala da zaslužujem. A po mojim shvatanjima, ja kažem HVALA. Hvala na tome što danas radim frilens poslove koji mi omogućavaju da se svakog jutra budim KADA HOĆU, a ne kada trešti alarm. HVALA na tome što mi ti isti poslovi daju vremena da vežbam. HVALA što je pored mene trenutno najneobičniji muškarac kog sam do sad upoznala u životu. Ne znam gde i kako će se priča završiti, ali tu smo i idemo polako. Deca se, ionako, ne prave sa bilo kim niti kad to nalažu godine, tetke sa trajnama i malograđanska pravila.

grid-242394_960_720

Setim se onda kako sam pre jedno deset godina, nakon operacije bruha ustajala iz kreveta. Da bih došla od ležećeg položaja do uspravnog trebalo mi je tačno deset minuta. Deset. Nakon deset minuta osećala bih neizdrživ bol i bila mokra od znoja. Jutros sam đipila iz kreveta da kuvam vruću, sočnu, tursku kafu.

Setim se onda poznanice kojoj je majka nedavno umrla u najgorim mukama u poslednjem stadijumu Alchajmera, nemajući pojma ko su ljudi oko njene postelje. Sećam se da nije gutala hranu. Da su joj menjali pelene. Da se gubila po gradu i padala u nesvest. Da su joj deca patila, a muž je čuvao verno do poslednjeg trenutka. Onda se setim najvećeg mudraca i junaka u svom životu – moje mentalno zdrave majke, Supermena! Gde su danas vaši roditelji? Da li su zdravi?

Setim se sebe dok besnim što u sobi nemam mesta za krevet rađen po meri, da bude dva sa dva, pa da spavam kao car. Mada imam dve svoje sobe. A onda se setim porodičnog prijatelja koji sa ženom, decom i majkom živi srećno i ispunjeno u 35 kvadrata. Ti ljudi su toliko puni ljubavi da ona bukvalno kosi sve koji uđu u njihov skromni dom. Onda, pokošeni tom ljubavlju lupite sebi mentalnu šamarčinu. Njih troje odraslih spava u dnevnoj sobi. Gde ste se vi jutros probudili?

Setim se, kako sam frustrirana jer sebi ne mogu da kupim najkvalitetniji set četki za šminkanje, koji želim već neko vreme, jer stalno iskrsne nešto važnije. A onda se setim jedne devojke iz komšiluka kojoj je majka poginula na pešakom prelazu i ostala je sama sa ocem i dve sestrice. Ona se ne šminka. Jer ustaje jako rano. I prlja se. Ona ustaje u 4h ujutru. Ona vozi tramvaj. Da.

Setim se naposletku i papira koji je trebalo da nam kaže da li će moj brat živeti ili umreti.

Ovo je dovoljno.

Danas je zdrav. Danas se verio.

Da li su vaša braća i sestre zdravi? Da li ste ih skoro zagrlili?

I dok postavljam ova pitanja, kiša i dalje drobi, ne prestaje. I mnogi od vas će reći da je dan užasan.

Ne nije. Dan je predivan, samo pada kiša.

HVALA na novinarstvu, HVALA na majci, HVALA na zdravlju, HVALA na čistom krevetu, HVALA na ljubavi, HVALA na sestrama, HVALA na braći, HVALA na dečku, HVALA na lekcijama, HVALA na starim italijanskim cipelama, HVALA na malom krevetu i postelji koja divno miriše, HVALA što me ništa ne boli, HVALA što sam tetka.

HVALA ŠTO SAM VOLJENA.

Čemu ste vi danas rekli HVALA?

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend