Može lajk?

0

Lajk je najzanimljiviji na Fejsbuku. Svi ga čekamo. A zašto? Pa zato što podseća na foru „da ti krnem žvaku“. Svi obalavismo žvalaveći se virtuelno. I ja ne mogu da ga dočekam. Želim ga! My precioussss like! I sve gledam ko će biti prvi i koga imam na spisku lajkera određenog posta. Milost ili osveta – pitanje je sad!

A kad pitaš, ovako neformalno – uglavnom će reći: ma, Fejsbuk je stočna pijaca, sajam frikova, ko to još čita! Evo, ja čitam i čekam da me čitaju. Ozbiljno! Ali ništa kao lajk. Pa kad zasvetli onaj crveni kvadratić, jao, uh…

Da bih se dovela u poziciju ovog eksperimenta, morala sam da kompromitujem jedno prijateljstvo. Deset dana sam maltretirala jednog finog, ali baš fenomenalnog čoveka. Idealan za fokus: ne znamo se previše, ali nije da se ne znamo.

Dobro se držao, lajkovao sve što bih postavila, do pre neki dan. Deset dana, dakle, optimalna doza do krize za lajk. Morala sam da izazovem krizu da bi sve imalo neki eksperimentalni okvir sa početkom i krajem – ubacivala sam mu se bezveze u prozorče za poruke, sve nešto dopisujem, ćaskam. Juče je sve prslo. Ne. Nije me otkačio baš – ali mu se smučilo. Videlo se. Sad treba da nastupi druga faza eksperimenta: mi u realnom svetu. Malo je verovatno da ćemo se tek tako sresti ovih dana. Čovek radi. Zauzet je vrlo. A ja treba da vidim, da li se sve to virtuelno što nam se dogodilo u ovih par dana odražava i na diskurs naših odnosa i stavova u realnom životu, jer ako se ispostavi da će tu da se pojavi neka suzdržanost, neki otklon, onda ću da se zamislim. Stvarno da se zamislim nad fenomenom zvanim Fesjbuk. Imam utisak da će mi se zgaditi lajk, kao miris pokvarenog zuba. Nakon lajk poljupca, princ će se pretvoriti u žabu. Ufff… treba sad smisliti načine eventualne rekuperacije.

Ako me zaista taj prijatelj bude „tumačio“ iz vizure proteklih par seansi sa Fejsbuka – nije njegova krivica. Svi smo inficirani, mi fejsbučani koji smo stalno tamo. Neko će poreći. Neko će se stidljivo osmehnuti, da smanji spazam istine na licu.

Svaka igra koja se omasovi, pretenduje da postane vašarište. Je li to istina? Ako je tako, da pitamo Ničea, možda on kapira taj proces? On svakako kapira taj proces, to i ne dovodim u pitanje – ali kontekst je drugi. Novi vek. Kakav filozof-razrešitelj nama sada ovde treba? Mnogo smo se prepustili refleksima. Dovoljan je samo jedan mali neurotransmiterski „pec-pec“ koji odgovara biomehaničkom „klik klik“ i radnja je kompletna: ostvarili smo se kao ličnosti bez mnogo muke. Umesto mozgom – sve smo obavili „mišem“.

Ljudi će zaokruživati svoje stavove o nama na isti takav spontan način – „pec pec“, „klik klik“. Koji će nam deo tela prvi otpasti kad počnemo spontano da se karbonizujemo u matične ploče?

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend