Moj Ugao

Moralna bića

Veliki filozof Imanuel Kant je rekao da je čovek, pored toga što je biće koje pripada prirodi, najpre slobodno biće. Šta je on pod tim tačno mislio? Sa jedne strane, čovek je pripadnik prirode, priroda na njega deluje svojim zakonima, i on je time podređen njenoj nužnosti. Ali, sa druge strane, on je jedino stvorenje na Zemlji koje ima čitavo vlastito područje na kom on može neprikosnoveno da vlada.

To je moralno-etičko područje. Kant je smatrao da sloboda, koja je nešto najčovečnije kod čoveka, omogućuje da on samome sebi postavlja zakone, moralne zakone, kojih će on biti dužan da se pridržava prilikom svog delanja u društvu. Mi smo, dakle, pre svega slobodna moralna bića, ti moralni zakoni su ono što čoveka odvaja od prirode, u smislu da time mi nismo puke životinje koje se drže svojih primitivnih nagona i instikata u svom životu, već smo ne samo civilizacijski drugačiji, nego i suštinski bitno različit od svih drugih bića. Možda mi nismo apsolutni gospodari prirode, ali definitivno gospodarimo našim moralom. Taj moralni zakon se nalazi u svakom od nas i svako od nas je dužan da se ponaša u skladu sa njim, jer ćemo jedino na taj način doći do istinskog razvitka nas kao ličnosti, a samim tim i do nama primerenih vrednosti i dostojanstva.

Poenta je Kantova da ne treba, s obzirom na to da svi imamo po jedan vlastiti primerak moralnog zakona u sebi, tražiti svrhu moralnog ponašanja u nečemu izvan nas, nečemu spoljašnjem, već u nama samima. Moral nije sredstvo da bismo postigli neki drugi cilj, za Kanta moral je sam sebi svrha i cilj. Dakle, ovaj nemački filozof šalje poruku da ne moramo tražiti neki dodatni (spoljašnji) razlog da bismo bili moralni (da bismo postupali pravilno), taj razlog je već u nama – moralni zakon i naša sloboda nas obavezuju da sa drugima postupamo gledajući ih kao ravnopravne i dostojanstvene ličnosti, a ne kao puka sredstva za nešto.

Sa ovim Kant poziva čovečanstvo na jedinstvo, na uzajamno razumevanje, na saosećanje! Svi smo mi slobodne individue. Svi. Zato tu slobodu u svakome drugom treba da gledamo kao našu vlastitu.

Da li je ovaj Kantov “poziv na saosećanje i razumevanje”, koji je on izneo u 18. veku, dovoljan da nas u ovom našem vremenu, 21. veku – veku burnih, svakodnevnih promena – podstakne i motiviše za jedno čovečnije razmišljanje i ponašanje? To pitanje nosi sa sobom težinu, koja sa sobom nosi, ako ne svesni onda nesvesni, strah od negativnog odgovora na njega. Jer ono se tiče našeg opstanka, ne kao pukog ljudskog roda, već kao čovečanstva.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.