Nekako nismo bili dobri. Nismo imali tu konekciju i ja sam, nažalost, navikao na to. Prosto, nismo bili na istoj talasnoj dužini. Čija je sad to krivica, nije baš ni bitno. Ionako je gotovo.
Poslednji predak je otišao. Punim jedrima sa 98 godina i par meseci preko. Što bi rekla moja ćerka pre par dana, tata, pradeda još malo pa puni 100 godina, sva srećna zbog pradedove dugovečnosti i te cifre 100 koja je u njenom životu ogromna. Realno je i za mene ta cifra velika. Kao što je realno da je deda moj imao dug i zivahan život.
Bio je partizanovac, odan Partiji kojoj je inače i prepisao neke šume po Bosni. Partija je meni dala stan u Beogradu, red je i ja da državi (SFRJ) dam za uzvrat. Oženio se, dobio ćerku (moju majku, pa sina). Babe se slabo sećam, njena jedra su dobila vetar kad sam bio baš mali. Deda nije baš umeo sa mnom. Osam godina nije dolazio da me vidi jer se nije slagao sa maminim izbabranikom. Da, i ja ne volim taj momenat. Pobogu, pa ja sam mu prvo unuče?!
Ok, bilo pa prošlo. Kad je počeo da dolazi, štipao me potpukovničkim prstima po obrazima, onako, propisno. A da, i bacao me je u vazduh. Nije mi drag taj momenat ali, deda je deda.
U periodu posle ludila zvano pubertet, bio sam sa druge strane vlasti. Išao na proteste, a on je čitao Politiku. Nije voleo što sam protiv Slobe, rata, što podrivam sistem. Pitao me koliko me plaćaju strane službe (i sad je ista tema samo sa drugim ali istim pametnjakovićima koji mi nisu familija pa im brže i lakše odgovorim).
Prošlo je i to vreme. Deda je i dalje čitao Politiku, prilagodljivu. Pre desetak godina je shvatio da mu je zet nekako najbolji prijatelj pa se sa svojih devedesetak godina raspitivao kako da ne dobije sidu (AIDS) i vrlo otvoreno, par puta, razgovarao sa mojim ocem oko švaleracije. Čak je priznao jednom da je prevario ženu ali, da mu je to Partija naložila. Da se razumemo, moj deda nije bio glup čovek ali jeste verovao Partiji i svemu što ona donosi (i odnosi).
Mene je zapitkivao poslednjih godinu dana, zašto sam se razveo, na šta sam ja davao iskrene odgovore, je l’ mi teško da stalno putujem i naravno da se pazim.
Danas je stigao i vetar za njegova jedra. Mene lomi bol jer će mi nedostajati. Jer mi već sad nedostaje. Častio sam ekipu koja se zatekla u mojoj blizini sa Jackom bez reči. Bez prosipanja pića. Slavim njegov život a ne smrt.
Dobar vetar, deda.
Add Comment