Međunarodni dan slobode medija… ili ipak ne?

0

Danas je međunarodni dan slobode medija. Nisam baš sigurna koliko bi trebalo da slavimo današnji dan, jer mediji u Srbiji baš i nemaju mnogo veliku slobodu. Ne svi, ali velika većina.

Gde smo stigli? Šta je to, što nam je postavilo kočnicu? Korupcija? Nestručnost na vlasti?

Tokom devedesetih godina, našu zemlju je pogodio metak nekulture, niskog morala i pogrešnog vođenja države ispaljen od strane ljudi koji su bili gladni vlasti, novca i moći. Umesto da idemo korak po korak napred, vratili smo se mnogo koraka unazad. Previše je rana ostavio taj metak i tako je naše društvo ostalo osakaćeno za prave ljude, koji se zalažu za slobodu medija. Stigli smo do faze u kojoj većina novinara ćuti i ne oglašava se, a možda ni ne želi da se oglasi, jer živi u strahu da će sutradan ostati bez posla.

Srbija je postala zemlja, u kojoj novinari više nemaju prava da se slobodno izražavaju.

Da li se možda mediji rukovode time da su intelektualci, a zapravo su gomila polu-obrazovanog šljama koji samo gleda da napiše nešto što će im doneti pare?

Novinarstvo je profesija koju čovek mora baš da voli da bi se bavio njome. Nije ovo posao od kog ćete sebi moći da priuštite vilu na Beverli Hilsu, poršea i poslugu u kući. Rekla bih da je većina medija više usmerena na to da sebi priušti tu vilu i auto.

Postali smo društvo tajkuna i privilegovanih, bez prava glasa za pojedinca. To je otišlo u toliku krajnost da jedini interes koji imaju je novac, a to dalje podrazumeva što više prodatih primeraka. Klikova. Pregleda.

Gde je otišla ta vrednost medija?

Svi dobro znamo da novine prodaju naslovi. Međutim, došli smo do faze u kojoj su jedine stvari koje se čitaju su prostote, tračevi i upiranje prsta. Danas, ljudi u Srbiji olako popuste pred porivima voajerizma u tuđe živote, kako bi na taj način zaboravili ili sebi zamazali oči pred sopstvenim problemima i jadima.

  1. je godina, a jedina stvar koja se najviše prodaje u Srbiji su tabloidi.

Čini mi se da ranijih godina to i nije bilo baš tako. Nekada smo imali novinare poput Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović. Volela bih da znam gde su ljudi kojima su uzori bili pomenuti novinari?

Slobodu medija u Srbiji ne vidim. Sve što vidim je strah. Strah u medijskom mraku.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Radnim danima sam Šejn, vikendom sam Brus Vejn.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend