Mali lavovi

0

Ponekad je samo išlo i pravilo krugove. Sada je nestajalo iz svake metafore i program je postajao jasan, a tempo tako intenzivan. Ona mora osloboditi jedan zid i napraviti scenu. Mora postojati prostor za delovanje. Verovatno je kamera ispala, ali sada to više nije važno. Ko radi tu? Treba joj restart.

U zrnu sa morskog dna videla je isto što i u zrnu iz pustinje. Naime razlika je bila zanemarljiva. Ako je podcrtavate, diskriminišete. Kakav je to osećaj? Crveno treperavo svetlo ustreptalo je ispred nje ali ne zato što se prepalo već zato što je pomislilo na daleku prošlost i jedan ponor koji ju je delio odatle. Preskočen je, a sada valja ići dalje a nju povremeno hvata strah. Zar to nije tako normalno?

Pa naravno da jeste. Ne daje baš mogućnosti opuštanja. Nositi pribor sa sobom. Olovku i papir kao i lap-top i sve svoje skice. Nadvladala je rečeno.

U zrnu koje je nekad brojala bilo je esencije sveta. Čudan je to podatak i melanholičan. Kažu da zvezda ima više nego zrna peska na zemlji. Više se neće pitati šta zvezde kažu…

Neće se glava razdvojiti jer pridržavaju je. Odsjaj površine vezao se za trag na autoputu. Moguće je da tako nastane film. Pa ona već to vidi. Samo ovaj rad neće biti plaćen. Postojao je inicijalni moment predlaganja. Sve je ostvarivo samo zavisi od stepena zainteresovanosti. Napred gore bolje gore. Poznato i nepoznato. Ovo je sada sve vec poznato. Kuda bi se okrenula da to lice nije zračilo? Ne voli da priča a ni da hoda bar tako kaže.

Bili su radosni. Miris omekšivača je preovlađivao u sobi. Kroz prozor se video mesec, a para od radijatora natapala je stakla. On je hteo crtati, ali mama mu nije dala. Bilo je hladno i vreme za spavanje. Slušao je priču o tri lavića koja su krenula za krdom slonova koji su nakon što su napravili oblake prašine, poveli lavove sasvim neprimetno jer prašina ih je sakrila od pogleda njihove majke. Tako su oni otišli u džunglu gde su, igrajući se, sreli jednog pauka koji se brzo ponudio da im napravi zanimaciju. Pristali su i čekali, ako mali lavovi uopšte znaju čekati. Oni su se tukli i trčali okolo.

To je bila lepa slika kada su pauci napravili lavovima ljuljaške i prvi su se ljuljali i nije se znao kraj. Glavica je uživala u slikama koje je stvarala. Mama mu je rekla da kada čita onda može sam da izmisliš slike, a kada gleda crtani ili film sve je već dato. Zato je čitanje bolje, a izmišljanje još bolje. Zato ne čeka se na momenat inspiracije, ona je tu u svakom trenutku jer je neiscrpna. Čeka se autobus, voz ili neko drugo prevozno sredstvo. Inspiraciji su oni prevozno sredstvo, ona čeka njih.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend