Kada sam odlučila da se preselim u Grčku nisam imala detaljan plan. Jednostavno sam znala da imam jaku želju da prevedem duži vremenski period tamo. Sledeća na dnevnom redu je bila realizacija plana. Čekala me je avantura.
Moja volja je bila detaljno testirana nekih godinu dana sa neverovatnim izazovim birokratije. A kombinacija srpske i grčke birokratije je par napravljen u paklu. Papiri koje je tražila jedna zemlja koji ni ne postoje u drugoj zemlji su mi bili omiljeni. Tokom celog procesa prošla sam kroz širok spektar negativnih emocija od potpunog besa do osećaja apsolutne poraženosti. Bila sam u suzama mnogo, mnogo puta i isfrustrirana do maksimuma. Kada sam pričala sa ljudima koji su prošli kroz sličan process kao ja, ispostavilo se da su sva ova osećanja potpuno normalna. Tako da ako upravo prolazite kroz ovo, ne brinite, potuno je ok i tipično da se osećate kao da ćete odlepiti. Ako ništa pomoglo mi je da osvestim koliko sam zapravo želela da ostvarim ovo.
Iako sam se selila na mesto koje je udaljeno samo sat i po avionom, nečto čudno se dešava u vama kada napuštate svoje gnezno. Osećaj započinjanja novog poglavlja, zatvaranja starok, osećaj konačnosti. Dubinsko razdvajanje sa ušuškanošću i bezbednošću koje ono što smo do sada zvali domom pruža.
Ovaj korak je nešto što će vas dubinski promeniti.
Pošto sam sredila papire – tj pošto je postal izvesno da ću uspeti da sprovedem svoj plan u delo, prvo putovanja u Grčku je bilo stravično. Bila sam ludački nervozna, a boga mi i ljudi oko mene i sistematski smo se pozdravljali nedeljama iako je moj povratak po sledeću turu birokratije bio planiran za 2 meseca.
Moja zaljubljenost u novo okruženje je pomalo prošla
Neke stvari koje sam smatrala šarmantnima su počele da me malo nerviraju. U početku mi je bilo super simpatično kako su Grci tako glasni i pomalo dramatični i emotivnije prirode. Sada kada sam shvatila da je to nešto sa čime ću živeti, raditi i saradjivati bilo je malo manje simpatično. Njihov temperament i emotivni intenzitet me je u par navrata doveo do suza i trebalo mi je malo vremena da naučim da izlazim na kraj sa tim.
Počele su da mi nedostaju stvari do kojih mi ranije čak i nije bilo stalo
Maštala sam o pljeskavicama, kajmaku, jogurtu, kiselom mleku i sličnom. Bitan detalj je das u sto stvari koje u Srbiji ni ne jedem.
Isto tako nedostajao mi je srpski temperament (da ova stavka je iznenadile mene koliko i vas)
Ovo je prosto bio rezultat blagog kulturnog šoka. Mešala sam ‘familijarno’ sa ‘superiornim’. Postoje stvari na koje smo toliko naviknuti, stvari koje su bile deo naše realnosti od rodjenja, za koje jednostavno počnemo da pretpostavljamo da su fundamentalni deo načina na koji svet funkcioniše. I poprilično je iscrpljujuće morati da izgradiš ceo svoj svet od nula.
Srećom neke od stvari koje volim i koje me čine srećnom postoje u obe zemlje.
Postala sam super patriota
Ja nikad nisam bila patriotski nastrojena. Odjednom sam zatekla sebe kako im pričam o makaronama sa makom, načinom na koji je srpska kora za pitu superiornija od grčke. Na momente sam imala osećaj ko da sam na korak da nataknem šajkaču i pokažem im tri prsta. Kako se to desilo?
Svaki drugi imigrant je odjednom počeo da mi deluje kao srodna duša
Posebno ljudi iz moje zemlje.
Sticanje prijatelja nije lako, postaje još teže sa godinama. Ali sada svaka osoba iz Srbije koju sam upoznala je postajala instant prijatelj, u roku od odmah bismo išli na piće zajedno. Mada su naša prijateljstva uglavnom bazirana na onome ‘napred naši’.
Pokušavala sam da živim paralelno u obe zemlje
Na samom početku boravka u Grčkoj imala sam puno stvari da završim, ali ideja je bila da održim projekat na kome sam radila u Srbiji koliko god je to moguće. Ali je vremena ponestajalo i obaveze u Grčkoj su bivale sve veće. Takođe gubljenje prijateljstava nije bila opcija. Super smo održavali kontakt, bili smo stalno na vezi i razmenjivali iskustva. Dok nismo prestali to jest. Iako je veza koju imam sa svojim prijateljima jaka, i sigurna sam da kada god se ponovo nadjemo na istom mestu da ćemo jednostavno nastaviti tamo gde smo stali, činjenica je da – živimo u različitim zemljama. I ja sam imala potrebu za živom osobom sa kojom bih delila avanture, zabavu i sve dogodovštine kroz koje sam prolazila. Tako da sam morala da počnem polako da otpuštam svoj život u Srbiji i pomirim se sa time da ću jednostavno biti povremeni gost. Ovo je bio još jedan poprilično izazovan moment.
Selidba u drugu zemlju će vas dubinski promeniti. Odrašćete na način o kome nikad niste sanjali. Postaćete jači, snalažljiviji i naučiti da se više oslanjate na sami sebe. Na moment ćete bitu potpuno prestravljeni. Ali je potpuno normalno da se osećate uplašenima ili samima kada se selite na novo mesto. Isto tako, ovo iskustvo je potpuno prelepo.
Tako da ako razmišljate o tome, ja kažem samo napred. Pokušajte. Živite život. Vaše gnezdo će vas uvek čekati ako se predomislite.
Add Comment