Moj Ugao

Kako sam (pro)našao svog idola

Sedim evo, i mislim se nešto. Da li ja imam nekog idola? Ne znam otkud mi sad ta pametna tema pade na pamet, moguće zbog toga što sam skupljao malopre šljive po dvorištu, pa mi onako savijenom došlo iz dupeta u glavu. Jebemliga, nije ni bitno to, bitno je da sam se zamislio.

Mislim, šta je u stvari idol? Je l’ to neko ko bi voleo da budeš ili neko ko te motiviše i inspiriše da budeš ti?

Kao klinac se nisam ugledao ni na koga iz okruženja. Malo me sramota to da kažem, ali tako je. Mislim, jesam voleo određene osobine kod ljudi iz svog okruženja, pa sam od svakog uzimao ono što mi odgovara i tako sklapao Frankeštajna Idola, kako bi eto, po meni, jednom balavcu, trebalo da izgleda neko biće koje bih idolizovao.

Onda sam shvatio da sam u stvari sklapao biće koje bi mi išlo niz dlaku, jer bi trpelo svaki moj hir, i jebešga – to nije idol, to je šegrt, sluga, batler, pa sam batalio tu rabotu. Mada, i dan danas kad napravim neko sranje ćale mi kaže da sam sve na dedu Mileta, kevinog oca, a keva da sam isti Deda Dragan, ćaletov ujak, sve sam kažu od njih pokupio.

A gde sam tu ja, roditelji braćo kumovi?

Ja sam rastao, onako, uz punu podršku i mnogo ljubavi porodice i braće i sestara, ali nekako opet sam za sebe. Mislim, nije sad da sam ja bio nešto ekstra poseban, samo meni sve brzo dosadi.

Sa nekih 14 godina mi je „idol“ postao Max Cavalera, kad sam počeo da slušam Sepulturu. Nekako, bio je srednji prst svemu što me je do tada okruživalo. Njegov poster je nervirao ćaleta, muzika nervirala Gocu, društvo me nije kapiralo kako mogu da slušam to, a ja – ja sam nekako bio pun sebe i maštao da budem Max Cavalera, da budem ljudima prst u oku, radeći nešto što volim i u čemu sam jebeno mnogo dobar.

Sad imam 33 godine.

I dalje volim Maxa Cavaleru, ali mi nije idol.

Max Cavalera/musicradar.com

Sada više nemam idole. Sada imam ideale.

Sada više ne želim da budem neko drugi. Sad želim da budem ja, a postoje ljudi na koje se ugledam i koji me motivišu. Moj deda će uvek biti deo mene, čovek koji me je mnogo naučio. Moj otac, koji me uči još uvek, ali….nisu mi idoli. Izvini deda, i izvini ćale.

Ja hoću da budem JA. Sam svoj idol, da se ugledam sam na sebe, da motivišem sam sebe, i da pomažem sam sebi, i drugima. Da se u nekoj situaciji en zapitam Šta bi neko drugi sad uradio?, NEGO Šta sad da uradim JA? I tako mislim da je sa svima nama. Negde, duboko u čoveku, čuči svezan Idol koji čeka da ga pronađeš i odvežeš okova, i koji kad izađe na površinu samo stane na drugu stranu ogledala i onako šmekerski ti namigne i kaže

– Idemo, sad su naši.

Tags

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.