Jednostavne priče komplikovanog života

1

Juče održana promocija knjige „Jednostavne priče“ od Lazara Ristovskog je bila događaj kojem sam se radovala cijele prethodne nedelje. Iščekivala sam tu promociju kao prvi sastanak. Željela sam da vidim kako to slavni rade, da ukradem neku ideju za svoje promocije, i možda je razumljivo što sam očekivala dobar program i sjajno predstavljanje.

Ali tako to biva sa očekivanjima, nažalost.

Da budemo jasni, ja nisam kritičar, i sve je stvar ukusa i doživljaja. Valjda sve te promocije liče jedne na druge. Uvijek ima neki pisac koji predstavlja tvoju knjigu, koji priča hvalospjeve o njoj i diže je u zvijezde nekim rečnikom koji ni on sam ne razumije. I obično ima neko ko postavlja pitanja autoru, vodi „opušten“ razgovor, sve bude kao uz jutarnji program i kafu. Ne volEm takve promocije. Volim knjige. Volim pisce, volim ljude koji pričaju iz srca, iz duše, iz petnih žila ako treba. Volim što je Lazar bio takav.

Iako je ozvučenje bilo katastrofalno, šumeće, isprekidano, i mislim čak da je bilo i mono, priznajem, jedan mali djelić mene je uživao u Lazarovim izlaganjima. Većina ljudi na promociji nije pročitala ni jednu knjigu u životu osim možda neku školsku lektiru al došli su da se slikaju sa Lazarom za Facebook. Pa dobro, oprostiću im. Oprostiću čak i momku koji je pitao Lazara da mu izrecituje pjesmu „Žena“ od Jovana Dučića. Naravno da nije htio, citiram „Ja nisam šoumen i nisam ovde da izvodim predstave, nemojte se ljutiti“. Niko se nije naljutio. Svi smo nacrtali smajlija na lice i oduševljeno propratili njegovo odbijanje.

I onda, u jednom trenutku se poveo razgovor o jednostavnosti, o životnim pričama običnih ljudi. To je jedini dio u kom sam uživala. Bio je smješten između konstatacije voditelja da „mi Crnogorci ne volimo kad neko iz Srbije skida naš akcenat, ali ti si to Laki dobro uradio, pa smo se pitali  – kako,  majku mu, on to dobro odradi?“ i „ja više nemam pitanja jer moj mali  mozak više ne može da podnese“. Priča o jednostavnim životima, ispričana jednostavnim rečnikom, jednog običnog čovjeka. Na kraju, šta je uopšte jednostavno? Postoji li danas nešto takvo?

Naši životi su preplavljeni tehnologijom, sve komplikovanijim aparatima za domaćinstvo, elektronikom, otkrićima i još komplikovanijim međuljudskim odnosima da smo potpuno zaboravili (nove generacije nisu ni zapamtile) kako je to bilo nekad kad smo imali dva televizijska programa, kad se na spavanje išlo u 8, i kad si bio srećan ako od sestre/brata naslediš džemper bez zakrpe. Osim što smo to zaboravili, ne sjećamo se ni kako se komšije pozdravljaju, ni kako se pomaže starijima od sebe, ni kako se poštuju roditelji i učitelji, ne sjećamo se riječi „Hvala“ i „Izvini“. Potpuno smo zaboravili na civilizovan život običnih ljudi. Svi teže da budu elita, da budu imućni, da se što skupocjenije predstave drugima, što pametnije, i obično na kraju ostanu bez gaća, i prijatelja.

Jednostavnost je postala privilegija onih koji još uvijek smatraju da su moral i „čist obraz“ najveće bogatstvo. Jednostavnost je privilegija onih koji ne duguju rate za kredit, niti usluge navodnim prijateljima. Jednostavnost života je zaboravljena, a sa njom i jednostavnost ljubavi. Previše televizijskih programa na kojima nikad nema ništa da se gleda, previše muzike i ništa kvalitetno da se čuje, previše lokala i previše zabave, previše butika u kojima nema ništa da se kupi, imamo svega previše a najmanje ljudi. Još manje je srca oko nas. Pa onda, da li je privilegija biti jednostavan? Ili trebamo težiti da se uklopimo u narastajuće društvo, da budemo komplikovana masa bez ikakvog smisla za život, za sreću. Za ljubav.

Lično, ne mogu da živim na taj način. Nisam otišla na promociju knjige zbog glumca Lazara Ristovskog. Otišla sam jer sam gladna takvih događaja. Otišla sam jer volim knjige, jer volim pisce, jer volim priče. Jednostavne. Ispisane svakodnevnicom. Životima običnih ljudi kao što sam ja koji svakog dana nose svoju iskrenost na licu, i ljubav u srcu.

Ne znam, nisam kritičar, ali ponekad je zaista komplikovano biti jednostavan.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Neparni element u ljudskom sistemu, fabrička ili genetska greška koja se nikako ne uklapa u svjetski poredak zabluda i laži.

1 komentar

  1. Avatar
    Jednostavne price na

    Bila sam sinoc na ovoj promociji. Slazem se sa nekim komentarima (bilo je lose ozvucenje, komentari moderatora nisu bili bas na mjestu i mogao se bolje pripremiti za razgovor sa Lazom Ristovskim). Ipak, mislim da je pretenciozno donositi zakljucak o ne tako malom broju ljudi na promociji tj.o tome da li i koliko citaju. Mozda je prije predrasuda nego zakljucak. Vjerujem da ni Vama ne bi bilo drago da tako nesto procitate o sebi… Na kraju, sve i da je tako, da je toliko ljudi doslo samo zbog slike sa Lazom, zar nije lijepo sto su na sat zamjenili kafic ili virtuelni svijet sa knjizarom i mozda kupili knjigu ili culi neku zanimljivu pricu i naucili nesto…

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend