Ja sam iz druge priče

0

Ne čekajte me, otišla sam u drugu priču. Svakog dana kao na pokretnoj traci, iste radnje, isti akteri, priče –  one od juče samo sa novim datumom. Ne mogu ja to. Previše je skučenosti za moj mozak koji voli prostranstvo, širinu bulevara, da udahne sve mirise oko sebe i prepozna svaki. Da sam drugačijeg mentalnog sklopa možda mi takve stvari ne bi smetale ali ovako, ja moram da nađem utočište na nekom drugom mestu. Moram svojim mislima koje ću tek da iznedrim, dati šansu da budu zdrave, zanimljive ili poučne. Ne mogu im uskratiti  to neko pravo da ostanu zarobljene u prostim rečenicama. Ja to ne dugujem samo njima, već i samoj sebi.

I nisam ja zbog toga nešto posebna, možda sam samo drugačija. A biti drugačiji nekada baš „upada“  u oko. Ali ne marim ja za to. Sve dok ima ljudi sa kojima mogu razmenjivati svoje mišljenje, još uvek sa razumevanjem i poštovanjem, ja ostajem na „mom terenu“. A ako se pak desi da ostanem usamljena po pitanju istog, ja ću i dalje biti svoja.

Ne zanimaju mene pevaljke polusluhistkinje, nafurane, nabrekle, naduvane i botoksovane a još manje sa kim su i gde imale snošaj i iz čije su kreacije bile skinute. Takođe, baš me briga sa koliko jaja si pravila palačinke i da li je to (sigurno domaće) imalo baš baš žuto žumance. Hit su mi i dalje priče o ljudima koje ne poznajem a imenuješ ih, kao da sam sa njima juče pila kafu. Pa još pride, udeneš i šta je ko diplomirao i naravno da svi rade na super pozicijama u firmama, jer ne družiš se ti sa makar kim! Ne smem zaboraviti ni super talentovanu decu koja kuvaju i mese kao prave domaćice sa pet godina. Već izlizane priče o nebitnoj i degeneričnoj njegovoj familiji (a dete ti ima i njihove gene) često su na tapetu. A šta reći za mladog muškarca koji obavljajući posao po kućama drugih ljudi, prepričava kako je koja porodica sređena? I ti, majko maloletne dece, u 40-im godinama života – zar misliš da je za ponos i diku koliko si bila pijana u svom omiljenom kafiću (za svojim stolom) dok su te razuzdanu drpali drugari (tvoji muškarci), jer ti si slobodna žena (razvedena) i svaki je tvoj?

Previše je to za moje uši, koje slušaju i klasiku, mada muzika nema veze sa tim. Osim u slučaju kada se kliče osobi koja se dugo frljala „s padeži“ i ima svoju mračnu stranu ali udarajući na sva zvona da je „humanitarka“ valjda bi sve trebalo da joj se oprosti. E nju BAŠ ne mogu. A ni vas koji je obožavate.

Suviše je ispraznih priča koje se kotrljaju u učmaloj svakodnevici. Ne zanimaju me a nekada sam prinuđena da ih slušam makar i LOW.

Ljudi su zaboravili na mnoge stvari. Nemaju više osećaja, niti dodir sa prirodom, kao nekad. Ne znaju da uživaju u dobrom romanu, kvalitenoj muzici ili nekom trileru. Ceo život im se sveo na paradu kiča u rijalitima i poneku megalomansku seriju sa istoka. Rekla – kazala uz kaficu, neki recept – to je uvek postojalo, ali se znala mera svemu tome. Danas se vrti par tema, sa ograničenim fondom reči i presipanjem iz šupljeg u prazno. Otupljuje se neprimetno a pojedinci (naročito diplomirani sa vikend fakulteta) smatraju sebe uzvišenima. Ma OK, brate, sestro, samo napred! Možda se i probiješ kroz neki prozor, jer su vrata odavno zaglavljena. I samo vi tokingujte (talk) u svojim „svetićima“ o tim veoma bitnim i mudrim stvarima koje će verovatno imati nekog uticaja, na nekog…

A ja ću se već nekako snaći u ovoj „šumi“ nebuloza jer na svu sreću još ima ljudi sa kojima mogu voditi normalne razgovore, na teme koje nisu, ni jedna od ovih a volela bih da ih nisam ni pomenula.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend