Humanost na (ne) delu

0

Prolazio „čovek“ pre par dana pored parka kraj autobuske stanice u Beogradu i kada je video da su AZILANTI bili BOLJE odeveni od NJEGA, odustao je od pružanja humanitarne pomoći. Rekoh mu, šta ako im je to jedina odeća koju imaju, na šta je kao iz topa odgovorio – šta ako i ja nemam drugu? Logično, ako čovek nema „viška“ onda ne nosi nekom drugom, jer nije u mogućnosti. Nije sramota nemati, jer teška su vremena. „U mogućnosti sam i uvek dajem onima koji imaju manje od mene“. Ostadoh zatečena. Za mene je prepiska bila završena. Bila sam zbunjena razmišljanjem dotične osobe.

Ako je „humani  čovek“ samo prolazio pored parka (kako je sam napisao) znači da nije namenski krenuo do azilanata. Možda je imao nameru da daa novac, ali sigurno bi istakao da se radi o takvoj vrsti pomoći. Ostaje opcija da je sa sobom nosio kesu sa odećom i da je isprovociran lepšom i boljom, na azilantima, nego što je njegova, okrenuo se na peti i vratio kući. Lično mislim da je velika verovatnoća da zapravo nije ni imao nameru da nosi bilo kakvu pomoć, već je samo hteo malo da se hvali kako je human i dodvori masi ljudi kojima azilanti smetaju, čak i u tako jadnom stanju u parku, na autobuskoj stanici. Volela bih da grešim, ali mi se nijedna od navedenih opcija ne sviđa, te je on za mene „mali čovek“. Jer…

Prvo sebe ističe kao humanu osobu, ali ujedno i ljubomornu pa je zato i odustao od davanja pomoći. A zatim sebe svrstava u dobre duše koje pomažu jer su u mogućnosti. JA OVDE NIŠTA NE RAZUMEM.

Mislim, razumela sam ja njega, nego se on toliko zapetljao u sopstvene reči, da nije ni svestan. A meni se sa njim prepunila čaša podviga humanih osoba. Pa toliko ih je, da ću početi da se saplićem o njih.

Elem, jednom sam i napisala negde a o tome često govorim – o humanosti se ne „udara na sva zvona“. Osoba, koja to zaista jeste, to ne prežvakava po društvenim mrežama, osim ako je priroda same pomoći takva da prosto mora da se promoviše javno.

Ovom čoveku sam htela da kažem par reči, ali sam odustala od uvlačenja sebe u dalju raspravu. Ali u sebi, evo, treći dan pokušavam to da svarim. Stvarno ne mogu da shvatim da je neko odustao od poklanjanja košulje, cipela ili pak određene svote novca, samo zato što osoba koja je prešla više od dve hiljade kilometara (ko zna kako), ima bolju odeću na sebi.

Šta to nije u redu sa ljudima, pa razmišljaju tako nakaradno? Kako može da se zavidi nekome ko je bežao od bombi i rafalne pucnjave (da sačuva živu glavu) samo zato što ima bolju duksericu i farmerke od tebe. Možda ih je dobio od CK ili nekog stvarno humanog bića, koje ti nisi? I šta znači to samoproklamovanje, kako pomažeš onima koji imaju manje od tebe? Pa svi ti ljudi koji su pobegli od rata, možda i jesu imućniji od nas, ali trenutno nemaju skoro, pa ništa. A neki i jesu ostali bez svega. Zar je moguće da ne kapiraš neke stvari, TI – nabeđeni humanisto? I kako sebe doživljavaš dobročiniocem kada si odustao od davanja pomoći? Stvarno ne mogu da uđem u taj tvoj zakržljali mozak koji tako razmišlja. Neću se ni truditi, ali stvarno sam pod utiskom, ponavljam – treći dan od te tvoje „famozne“ izjave. Mogao bi, za promenu, da se pokriješ ušima i ćutiš, jer možda ti opet, izleti neka „mudrolija“ kojom ćeš hteti sebe da učiniš velikim u očima ostalih.

P. S.
Pozdravljam ljude velikog srca, koji su humani ne samo prema azilantima, već prema svim ljudima kojima je potrebna bilo kakva pomoć, bilo kad i bilo gde a ne izigravaju dobošara čitajući proglas kako su poklonili nekome nešto.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend