Moj Ugao Srbija

Gluma – verovanje ili pretvaranje!?

Kada vam neko kaže: „Gluma” – na šta vas asocira? Prvo što pomislite jeste pretvaranje, Holivud, slava, blicevi, naslovne strane ili crveni tepih. Upravo to na šta ste pomislili suprotno je od onoga što gluma jeste. U ovom tekstu, pokušaću da vam ovaj termin pojednostavim i približim.

Gluma nije pretvaranje, a ni Holivud! Da bi neko bio dobar glumac, najpre treba da nauči da razume pojam gluma. Pod tim pojmom se podrazumeva predstavljanje toka neke radnje na realan način. Delovanje pojedinca na sopstvene karakterne osobine, odnosno skup veština pomoću kojih se lik oblikuje u scensko delo jeste psihološki proces, koji glumac može da postigne jedino ako se vrati u stanje deteta i počne tako da razmišlja. Tada se njegov karakter „briše” i izgrađuje se onaj koji zahteva određena uloga. Samo kao dete, glumac je neiscrpni izvor mašte. Po mogućnosti vraćanja glumca u takvo stanje, ceni se njegov kvalitet, kako kažu pozorišni i filmski kritičari. Zato za glumce govore da su „večita deca”. A svaki lik koji glumci igraju mora da ima svoju osobenost, te da ne podseća čak i na njih same, kao ni na njihove prethodne ili uloge njihovih kolega, što se naziva sjajna moć transformacije. Ako glumac veruje u lika i radnju, onda će i publika moći da mu veruje. Ako više veruje, biće prirodniji, a prirodnost je jedna od najbitnijih stvari u glumačkoj profesiji. Sve izvan nje je neprihvatljivo. Tako glumac od teksta pravi pokretnu sliku, sa zvukom ili bez njega.

Jedan od najlepših delova izučavanja oblasti glume čine improvizacije, zato što za njih ne postoje nikakve probe ili pripreme. Kroz improvizacije svaki umetnik može da dȃ svoj maksimum, odnosno da njegova mašta i kreativniost dođu do izražaja. Pored spomenutog, glumu čine i: fizička izdržljivost, koja se vežba kroz scenske igre i borbe (razne vrste plesa, tehnika mačevanja, akrobatika, imitacije i slično), odlična govorna radnja (dikcija, artikulacija, tehnika glasa – nije neophodno da glumac zna da peva, ali je poželjno), odlična koncentracija i pamćenje, kao i još mnogi drugi umetnički kvaliteti (pisanje, crtanje, slikanje, fotografisanje, sviranje i tako dalje), koji nisu presudni, ali mogu da daju prednost u odnosu na druge glumce.

Možda najveća zabluda o glumi jeste da je ona posvećena publici. Naime, publika je izvor energije koju glumci prihvataju dok su na sceni, jer samo na taj način publika može da razume osećanja i poruku autora dela, to jest kada se vibracije, koje zrače u svim pravcima, interaktivno razmenjuju između glumaca i publike. Stoga, gluma, na neki način, predstavlja „igru za interakciju”. Pored ove, velika je zabluda i da je teže odigrati dramu nego li komediju. Istina je obratno.

Svako ko misli da je uspešan glumac onaj ko snima uspešne filmove i razne televizijske projekte, što mu donosi popularnost i slavu, zapravo nije shvatio suštinu glume. Najveći uspeh je, ipak, odlično odigrati veoma zahtevnu ulogu u pozorištu, u kojem nema nikakvih montaža, sečenja grešaka pomoću kompjuterskih programa i koje je kolevka glume. Od antike pa do danas, pozorište je prošlo kroz brojne umetničke pravce i transformacije, ali svoju formu nije izgubilo, niti će je ikada izgubiti.

Zanimljivo je da danas u svetu postoji na hiljade fakulteta (takozvana akademija) i još više škola koje nude edukovanje u oblasti dramskih umetnosti, odnosno da u filmskoj industriji u Bolivudu godišnje bude snimljeno najviše filmova i serija nego li bilo gde u svetu.

Savet: Ako želite da polažete prijemni ispit za glumu, pripremu je najbolje da odradite sami, uz mnogo istraživanja, ali da vaš rad prati stručnjak u oblasti dramskih umetnosti, a ne profesori srpskog jezika i knjižvenosti, što je česta greška. I ako ste sto odsto sigurni da je gluma baš vaša profesija, nešto što iskreno i svim srcem volite, želite da joj posvetite ceo svoj život i da se svesno, bez problema, odreknete mnogo toga, onda krenite hrabro na ovaj i te kako trnovit put. Srećno!

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

3 Comments

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.