Dobrota je u oku posmatrača

0

Prva stvar koju svako dete nauči (pored toga da nema ustajanja od stola dok se sve ne pojede) jeste da sve treba da se zasluži. Da bi nešto dobio, moraš nešto da daš. Takav je bio princip. Dobićeš željenu igračku ako budeš redovno radio domaći. Možeš da ideš napolje čim raspremiš sobu. I niz primera. Meni je, vala, za raspremanje sobe bilo potrebno i po nekoliko sati, pa sam već tad odustala od tog principa. Ništa ne volim da dobijem na način koji se meni ne sviđa.

Razmišljajući o ovome, nameću se druga pitanja: zašto i kada činimo dobra dela? Da li je u pitanju humanost ili ulaganje u sopstveni marketing? Ili pokušaj da platimo za greške? Sakupljanje poena kod Boga? Ili, u zavisnosti od verovanja, strah od karme i nada da će se dobro delo vratiti? U svakom slučaju, da li se uvek pitate šta ćete dobiti zauzvrat, makar to bila dozvola roditelja da izađete napolje kad raspremite svoju sobu, ili to što će sledeći put vama prijatelj da plati kafu jer ste danas vi platili njemu, ili, čak, očekivanje da vam osoba koju volite uzvrati ljubav? Nebitno koja razmena je u pitanju, ali uvek postoji neko očekivanje, zar ne?

Svakako svi treba da razmislimo o citatu Dostojevskog: „Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.“

Nebitno o kom činu davanja se radi, jedino ako se daje bezuslovno, onda je iskreno i darovano, a ne „prodato“.

Pitala bih vas, koliko puta ste prosjacima, recimo, u podzemnom prolazu ostavili neku siću? Sad kad ste uspeli na prste da prebrojite koliko puta ste to uradili – koliko puta od toga je neko bio pored vas? Da li su vam potrebni svedoci za dobra dela? Da li je i vama neophodna kamera tokom snežne oluje u Feketiću dok pomažete nekom?

Da li je osećaj blagostanja, lične sreće i euforije prilikom pomaganja i darovanja takođe nešto što očekujemo zauzvrat, ili je to ono što treba da osećamo? Da li je u redu reći da ste jako srećni što ste danas u podzemnom prolazu na Zelenom vencu onim starim, dobrim sviračima, ubacili neku siću u kutijicu? Da li je u redu uopšte reći da ste to uradili? Da li ste onda dobar čovek, ili ste to uradili jer je i prijatelj sa kojim ste bili uradio to, a on je to uradio jer ste vi bili tu?

Šta su danas dobra dela? Sve više ljudi brine o tome da budu „dobar čovek“ u tuđim očima, pre nego u sopstvenim. A, dok ne naučimo sebi da pružamo dovoljno i iskreno, počev od ljubavi, teško da će nam se vratiti od nekog drugog. Sami sebi vraćamo za dobra učinjena dela. Mi smo svoja karma onoga što smo činili. Mi smo u univerzumu zapisali kakvi će nam životi biti.

Ali, opet, koji god da je vaš razlog pomaganja i davanja nekome, na bilo koji način, svakako je bolje nego nedavanje. Svi prolaze kroz podzemni na Zelenom vencu, a oni momci zaista sjajno sviraju. Ostavite im koji dinar i zaboravite da ste to uradili. Zaboravite. Ili u bilo kom drugom podzemnom prolazu..

A, do tada… Raspremite sobu u svojoj glavi, da biste mogli napolje.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend