Moj Ugao

Bešumni režim

Pneumatski čekić razbija ivičnjak. Jedan brkati ne prestaje, ni malo ga ne sputava to što, na samo pola metra od njega, stolovi u bašti kafea poskakuju od vibracija. Desetak ljudi ga ne voli dok čupa sopstvene ruke iz ramena – ništa. Profesionalac.

Sedim na betonskoj žardinjeri, na drugoj strani ulice. Ne mogu da mislim. Kako li je tek onima u bašti? Mladić u elegantnom odelu se iščuđava. Dve plavuše prigovaraju konobaru. Grupa klinaca ih snima mobilnim telefonima. Konobar klima glavom i češe se po butini. Lokalni pijanac se baždari viljamovkom. Drhte mu ruke. Pokriva ga iznenadna situacija. Biće da je samo njemu legao ovaj pakao.

Otišao bih ja da nije devojke u beloj haljini i momka u kožnoj jakni. Toliko su se primakli jedno drugome da se gotovo dodiruju nosevima. Ne dozvoljavaju da im buka prekine razgovor. Čak i sa ove udaljenosti mogu da im vidim zategnute vratne žile. Viču.

Pre dva minuta sam im nadenuo imena – Petar i Sofija. Ne znam zašto sam to uradio. Valjda mi je tako lakše da izmislim kako teče njihov razgovor.

Sofija: „Moj otac zna stotinjak stihova napamet. Ali, pazi, on ih ne sipa okolo. Čeka priliku da oplemeni posebne trenutke. Živi na toj slutnji viteštva, značenja u sebi. Volela bih da i ja imam nešto čemu bih se tako posvetila. Biću konkretna. Možeš li ti da mi pomogneš da prestanem da živim od slučaja do slučaja?“

Petar: „Ne razumem te. U gimnaziji si bila đak generacije, fakultet si završila u roku, imaš dobar posao, plešeš, učiš španski, iako već govoriš nemački i engleski… Pored svega toga, još sviraš i obou! O kakvoj ti neorganizovanosti govoriš? Šta bih ja onda mogao da kažem?“

Sofija: „Da, ne razumeš me…“

Petar: „Nije lako pobediti tvog savršenog tatu.“

Sofija: „Mog oca ostavi na miru! Kako ti samo polazi za rukom da svaki razgovor usmeriš prema sebi? Uostalom, glupo je što sam uopšte i započinjala ovu temu. To su ipak stvari koje moram da raščistim sama sa sobom.“

Petar: „Moraš malo da se opustiš. Ništa loše neće da se dogodi ako prestaneš da se neprekidno preispituješ. Naprotiv. Evo, recimo ovaj klipan. Zuri u nas kao neki pijani ruski špijun i nimalo mu nije neprijatno. Ni jednog jedinog trenutka nije pomislio da radi nešto pogrešno. Pomno prati svaku našu reč, kao da je u pozorištu. Dođe mi da mu naplatim kartu.“

Sofija me pažljivo posmatra, osmehuje se i blago spušta šaku na Petrov vrat. Ljube se, skupljaju stvari sa stola i odlaze.

Gledam kako se zagrljeni provlače između parkiranog automobila i kombija u koji brka pedantno pakuje alat.  Postajem svestan odsustva buke.

Davno sam osetio sličnu tišinu. Bio sam dete. Molio sam se i zahtevao od Boga da mi se obrati da bih se uverio da postoji. Ništa se nije dogodilo.

 

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje