Kolumne

Jedno poprilično jednostavno, kratko i jasno pitanje za našu vlast

…a kada kažem „našu“, hoću da kažem „domaću“. Ne samo za ovu, ne samo za državnu, ne samo za gradsku. Nego i za onu prošlu, i onu pre nje, i onu u javnim preduzećima, i onu u kombinatima i komorama, i za svaku garnituru koja odlučuje kako će izgledati naše okruženje.

Razumem da nema love, da ne mogu putevi tek tako da se izgrade, radna mesta da se otvore, penzije povećaju, a korupcija smanji. Ne može se kriminal iskoreniti za dve godine. Ne može se proveriti svaki tok novca tek tako. Teško je i dobiti rezultate nekog ulaganja, sve i da je ulaganja bilo. Hajde. Kapiram to. I da mi ne bi bilo jasno, znao bih da su spremili planine izgovora. Pa mi je jasno i da ih proguta neko. Hajde, sve može. ALI! Koliko god da je neka vlast sposobna ili nije, koliko god da su u njoj stručnjaci ili partijske pudlice, ko god da je u njoj i na koji god način da vlada, jedna stvar mi nije jasna. Zapravo, nekoliko stvari. Dobro – mnogo toga mi nije jasno. Ali najviše mi treba odgovor na jedno pitanje. Ako odgovor postoji, neću ga dobiti, ako ne postoji, neću ga dobiti. Ali dužnost, što ljudska, što građanska, mi je da to jedno poprilično jednostavno pitanje postavim.

– Novi trolejbusi su stigli u Beograd pre pet godina. Tada su na njima, na gotovo celim bočnim površinama zalepljene „reklame“ sa natpisom ČUVAM VOZILA, VOLIM BEOGRA:D. Na većini trola, danas su te „reklame“ skroz izbledele. Velika bela nalepnica preko cele trole. I? Zašto to ne skinete? JE L’ TO TEŠKO?!
– Na gotovo svakoj banderi, na mestima gde ne bi trebalo da bude lepljeno ništa, ljudi lepe svakakve oglase. Zašto nikada nikoga niste pozvali, makar ga i upozorili da to ne radi, ako ga već ne kažnjavate? Zašto svaka bandera ili stanica mora biti u plakatima? Što to ne skinete? Ili naterate ljude da to više ne lepe? JE L’ TO TEŠKO?!
– Mnogi bilbordi su takođe izlepljeni ili su dotrajali. Ako već neko zarađuje na njima, što ne donesete uredbu i da moraju o njihovom izgledu da brinu? Ili, ako ste je doneli – što je ne poštujete vi, ako je već ne poštuju oni? Upozorite ih. Ili ih kaznite. JE L’ TO TEŠKO?!
– Evo, na primer. Vlasnik portala www.majstorzaklime.com je išarao ceo grad grafitom na kome je upravo ovaj link. Angažuješ ga, on dođe, uručiš mu kaznu, on plati kaznu. JE L’ TO TEŠKO?!
– Reklame za firme, prodavnice ili kafiće po tržnim centrima, još gore – po starim i lepim zgradama, čak i u strogom centru su postavljene bez ikakvog reda. Estetski su u najmanju ruku – užasne. Naterajte odgovorne da ih sklone. To će budžet koštati 0 dinara. JE L’ TO TEŠKO?!
– Mama dete uči da kaki na sred Kalemegdana, turističke atrakcije našeg grada. Nijedna mama za to do sada nije bila kažnjena iako smo svi videli makar jednu kako drži dete u rukama dok ono radi šta radi. To nije niti slatko niti simpatično. Kaznite je, naterajte je da to ne radi. Da, za početak, ne daje primer svom detetu, ali i drugim mamama. JE L’ TO TEŠKO?!
– Dobro, bre, ljudi, što je ovo bio problem da se lepo uradi? JE L’ TO TEŠKO?!

Zašto?
Zašto?

– Bašta okovana plastičnom folijom na sred Slavije. Čekaj, ako je neko dobio dozvolu za baštu, nije dobio dozvolu da ruži grad. Regulišite. JE L’ TO TEŠKO?!
– Postave se tezgice za knjige, suvenire, unikate, med. Male, lepo uređene i nove. A prodavci ih „nadograde“ daskama, najlonom i folijama. Obavežite ih da poštuju propisani izgled tezgica. Sigurno nisu u pitanju tajkuni koji vas kontrolišu i protiv kojih ne smete da pisnete. JE L’ TO TEŠKO?!
– Svako menja fasadu kako stigne. Zastakli terasu, okreči je u drugu boju, često je i sruši. I niko nikada nije bio opomenut zbog toga. Ikada. Proverio sam. Zašto? JE L’ TO TEŠKO?!
– OK, razumem da u XXI veku zaposleni u ministarstvima treba da imaju klime i da su ventilatori prošlost. Ali ako ih već postavljate i ružite izgled fasade, zašto ih raspoređujete bez ikakvog reda? Zar ne možete da kažete majstorima da ih postavljaju jednu ispod druge, na primer? Je li problem stvoriti red bar ovde? JE L’ TO TEŠKO?!
– Neke sijalice na reklamama su dotrajale. Pa tako se na reklami pola slova u noći vidi odlično, a pola polovično. Aj što je ružno, aj što stvara utisak lošeg poslovanja, aj što nama smeta, ali kako ne smeta nekome da se tako promoviše? Zašto bar ne isključi sve sijalice dok se ne skupi lova za popravku? JE L’ TO TEŠKO?!
– Polomio neko ogledalo u nekom liftu. OK, biće i vandala i ljudi koji slučajno nešto polome uvek. I svuda. I to nije do naše zemlje. Ali. Zar je toliki problem da se, na primer, ostaci ogledala koji su ostali u liftu – skolne? Mislim, zašto da stoje tu? Šta kome treba ostatak ogledala? Ne treba. Što ne sklonite? Ko vas sprečava? JE L’ TO TEŠKO?!
– Čekaj, a što ovo neko ne vrati na mesto? Stani. Šta košta odgovorne (pa makar to bio i taj radnik čistoće) da ovo vrate na mesto? JE L’ TO TEŠKO?!

Veoma mali problem, veoma jednostavno rešenje. A opet ga nema.
Veoma mali problem, veoma jednostavno rešenje. A opet ga nema.

– Zašto pljuvanje sa jedne strane, i pikavci sa druge nisu tretirani kao đubre? Ako upozorite nekoga što baca papire gde stigne, što nema upozorenja za, opet na primer, ova dva slučaja? JE L’ TO TEŠKO?!
– Plato ispred Skuštine je postao parking. Iako je mesto za parkiranje poslanika na 200m odatle zagarantovano. Šta je? Mrzi vas da pešačite? Je li to problem, SNS-ovci? I vi socijalisti! Je li? Problem li je to, žuta ekipo? JE L’ TO TEŠKO?!
– Radno vreme na nacionalnoj službi odštampano na papiru A4 formata i zalepljeno. Kada se radno vreme promenilo, nekome je bio problem da odštampa novi papir. Bilo je lakše precrtati broj i napisati novi. Pa, majku mu. Zašto ne novo štampanje? JE L’ TO TEŠKO?!
– I nasmejte se nekad. Bar jednom. Bar malo. JE L’ TO TEŠKO?!

Osmeh je besplatan.
Osmeh je besplatan.

 

Rešavanja problema počinju tako što se rešavaju mali problemi. A nema rešenja dok svi ne poradimo na njima.
Primera ima još na stotine, ali pitanje je uvek isto. Dakle, da ponovim poprilično jednostavno, kratko i jasno pitanje – JE L’ TO TEŠKO?!

About the author

Avatar

Filip Ugrenović

Pola Dilan Dog, pola Gručo. Kada pišem, mislim da sam Marti Misterija.
Kada ne pišem, govorim glasno. Stav, osmeh i smeh.

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.