Kolumne

Da li društvene mreže ubijaju klasične medije?

Može li svako da bude novinar?

Društvene mreže postepeno „preuzimaju posao“ klasičnih medija, prisiljavajući ih da se ubrzano menjaju ukoliko žele da opstanu.

„Novinarima savetujem da, ukoliko žele da budu normalni ljudi i da razmišljaju ispravno, ne čitaju forume. Socijalna mreža je problematična jer je anonimna. Svaka velika firma ima svoje ljude koji modeliraju forume, svaka stranka, svaka PR-agencija, svaka ličnost koja želi da dokaže nešto. Kako to može da se nazove medijem?“ – tako je govorio pokojni generalni direktor javnog servisa Srbije, Aleksandar Tijanić, na pitanje da li su društvene mreže vrsta modernih medija. Na konstataciju da je i RTS koristio „Tviter“ profil Vuka Jeremića, kao izvor za vest, prvi čovek javnog servisa objašnjavao je da je sporne informacije Vuk Jeremić predhodno potvrdio. ”Anonimna mreža nije medij, to nisu novine gde ispod svakog teksta stoji ime i prezime autora. Očekujem da ćemo za koju godinu imati potpunu manipulaciju u toj oblasti. Neki će se prikazivati kao lažni doktori ili lažni naučnici, a da ne govorim o opasnostima za decu.“

Odsustvo odgovornosti

Novinar RTS-a i voditelj emisije „Oko magazin“, koji je bio jedan od predavača na „Tvitomaniji“, Zoran Stanojević smatra da su mediji sve ono što predstavlja bilo koju formu komunikacije. „Na neki način internet je postao osnova za sve medije, ja na mobilnom telefonu praktično imam uvid u svo novinarstvo koje postoji. Društvene mreže su priča za sebe, one su medij, ali ne u pravom smislu, nisu novinarski medij. Na „Tviteru“ mogu da napišem bilo šta, tu nema kontrole i uređivanja, tu ne postoji još jedan par očiju koji će to da pogleda i kaže – ovo baš i ne bi moglo. One nisu u potpunosti relevantan medij, ja mogu da „istvitujem“ da je kurs evra jedan dinar i da za hiljadu dinara pokušam da kupim hiljadu evra, ali tek kada neko kaže- važi, ja ću poverovati da je to relevantan medij“.

Voditelj „Oko magazina“ u pozitivne strane „Tvitera“ nabraja lično viđenje i lični ugao, koji po njegovim rečima, može da bude veoma koristan kada su u pitanju zemljotresi, požari, eksplozije. „Dobar primer je i ubistvo Bin Ladena. Čovek, koji je bio softver-programer, krenuo je da „tvituje“ o neobičnim događajima u njegovoj okolini, o nadletanju američkih aviona i za dva sata zapratilo ga je 10 000 ljudi. On je postao centar informacija, a onda su posle nekoliko sati mediji objavili tu vest. Ipak, ta osoba nije novinar, ne ume da odredi suštinu. Novinar je naučen šta je važno i šta treba da pita.“ – ističe Stanojević.

Ubistvo Osama bin Ladena nije jedini događaj u kojem su društvene mreže bile izvor informacija. Slično se dogodilo i za vreme nemira u Iranu, povodom izbornih rezulatata, 2009. godine. Iran je u tom periodu bio u potpunosti medijski blokirana zemlja, a slike na „Fejsbuku“ i poruke na „Tviteru“ prikazivale su tadašnje stanje. Svet je obišao snimak ubistva jedne Iranke, koja je na internet servisima „Jutjub“ i „Tviter“ prozvana „lavica Neda“, pre nego što je događaj objavljen u drugim medijima. Ubijena je, dok je posmatrala nerede na ulicama Teherana, postavši tako simbol otpora iranskim vlastima.
Koristeći brzinu protoka informacija, društvene mreže su odigrale značajnu ulogu tokom cunamija koji je 2011. godine zadesio Japan, pomažući spasilačkim ekipama da lociraju preživele, kao i tokom uragana „Sendi“ u Njujorku prošle godine.
Stanojević naglašava i to da na Tviteru ne nastupa privatno. „Ako nekada ne budem radio na RTS-u, već za svoj groš, moći ću da pišem bez odgovornosti prema nekoj medijskoj kući. Ovako, neki moj „tvit“, koji može da bude duhovitost posle tri čaše vina, može da dovede do toga da se postavi pitanje šta urednici RTS-a rade, da li su pri svesti, na šta liči to što sam napisao, da li je seksistički, ksenofobno, rasistički”. Stanojević govori i o tome da imamo pravo da biramo koje ćemo informacije konzumirati, ali da „ako detetu daš pravo da bira šta će da jede, ono će jesti samo slatkiše“. Tako i korisnici društvenih mreža mogu stvoriti „lažnu sliku sveta“.
„Eli Pariser napisao je knjigu „The Filter Bubble“ u kojoj govori da čovek koji živi na društvenim mrežama može da izabere okruženje u kome su svi istomišljenici i da zahvaljujući tome stekne utisak da se bliži smak sveta ili da svi idemo ka velikom bratu. Za Brejvika su upravo govorili da je živeo u jednom takvom balonu. Suprotno, čovek koji prati i ostale medije je prisiljen da se hrani različitim informacijama“, zaključuje Stanojević.

Lična promocija

Korisnici društvenih mreža, koje jesu najbrži medij, koriste ih često kao vrstu promocije. To je razlog zašto svaka velika društvena organizacija koristi društvene mreže. Ipak, sportski komentator Aleksandar Stojanović navodi da ne koristi društvene mreže u privatne svrhe: „Koristim Tviter samo zbog marketinga. Ne zato što želim da se upoznam sa nekim, nego da bi što više ljudi bilo upoznato sa mojim radom. Pratim ljude, usko vezane za moj posao, ali i to mi je previše“.

Čovek u mreži nije slobodan čovek

„Ja sam za polivalentnost, da ne budemo ljudi knjige, već i ljudi nove civilizacije, novih tehnologija. Ali, nikada nije dobro da se igra samo jedna igra-dominantna igra. Živa, puna komunikacija, ne može se uporediti sa internet-komunikacijom“, naglašava profesor Ratko Božović, sociolog kulture. Svoje viđenje društvenih mreža, najpre „Fejsbuka“, opisuje mnogobrojnim zamerkama: „Smeta mi siromašan jezik, iskaz lišen diskretnosti, previše vulgarnosti, prizemna-zdravorazumska kritičnost. To je kritičnost na prvu loptu. Ne vidite od drveta šumu, celinu. Smeta mi hladno i neutralno pisanje sa jedne strane i ekstremizam sa druge. Govor ni o čemu. Nasilništvo i egzibicionizam, poput onog u „Velikom bratu“, rezignirano objašnjava, nazivajući društevene mreže najvećim kradljivcima vremena. Za generaciju profesora Božovića novine su obavezna jutarnja molitva”.

Fejsbuk ima žuticu

„Kada sam bila na porodiljskom, muž mi je rekao – vrati se, ljudi će te zaboraviti, a ja sam se vratila tako da se ne skidam sa „Tvitera“– opisuje zašto je izabrala društvenu mrežu „Tviter“, novinarka televizije B92 i voditeljka emisije „Kažiprst“-Suzana Trninić.
Urednica emisije „Kažiprst“ ističe da često komunicira putem „Tvitera“ i raspituje se za koje teme su ljudi zainteresovani: „Upoznala sam mnogo ljudi, jedan od omiljenih novinara mi je postao Denis Kolundžija, koji radi na novosadskom dnevniku, sprijateljila sam se i sa Biljanom Srbljanović, koja prenosi poruku, mada time iritira mnoge, koji joj i prete, što je nedopustivo. Političare pratim, ali se razočaram. Npr. očekivala sam da će Nenad Čanak biti maestralan na „Tviteru“, ali sam ga brzo otpratila“.
Suzana Trninić otkriva da je preko „Tvitera“ saznala za neformalnu grupu „Nevidljivi ljudi“, koji pomažu obolelima od retkih bolesti. „Pomogli smo malom Davidu. Obratila sam se ministarki zdravlja, ona je za sve to prvi put čula od mene i David sada konstantno prima terapiju. I to je smisao „Tvitera“. Nije smisao da stavim svoje kiflice, mada ja ih stavljam, jer ljudi ne veruju da novinarka ume da ih napravi“. Poput svog kolege Zorana Stanojevića, naglašava da iza nje takođe stoji medijska kuća i da zato mora da bude obazriva šta objavljuje i piše na društvenim mrežama koje jesu mediji, ali ne oni kojima veruješ 100 odsto. Prednost daje Tviteru nad Fejsbukom za koga smatra da je previše „žut“, „tabloidan“.

Nemogućnost apstinencije

„Društvene mreže su svakako jedna vrsta medija. Podvrsta medija. To je medij građanstva.“ – objašnjava nekadašnja novinarka „NIN-a koja je bila autorka rubrike „Outbox“ Magda Janjić, opisujući socijalnu-internet komunikaciju. Ona ima profil i na „Fejsbuku“ i na „Tviteru“. Do nje je upravo najlakše doći tim putem. Društvene mreže su njen radni prostor i pokušaj apstiniranja od njih, kome se nedavno podvrgla, prema njenim rečima bio je „potpuni promašaj“. Takav pokušaj upoređuje sa „vajarom koji mesec dana ne ulazi u atelje“. Janjićeva misli da anonimnost na mrežama daje jednu vrstu slobode, ali da je ona ne želi, jer sloboda podrazumeva svakakve gluposti. „Ako stoji ime i prezime, obavezuje te tvoja porodica, mesto gde radim i to je dobro“. Novinarka uvažava „glas naroda na mrežama“, kao inspiraciju i „početnu iskru“ za svoje tekstove.

Štampa i televizija na društvenim mrežama: Pored NIN-a, koji ima svoju „Fejsbuk“ i „Tviter“ stranicu i ostali mediji priključili su se društvenim mrežama. „Politika“, nedeljnici- „Vreme“, „Nedeljnik“, „Novi magazin“, „Akter“ , časopis „National Geographic“, javni servis Srbije, novinska agencija „TANJUG“ samo su neki od brojnih medija koji koriste internet za emitovanje vesti i određenog broja tekstova, koji se pojavljuju u štampanim formatima.

„Internet postaje gradski trg globalnog sela sutrašnjice“, rekao je jednom prilikom osnivač „Majkrosofta“-Bil Gejts, ukazavši na značaj „globalne mreže“ i njen uticaj na civilizaciju. Sa nastankom društvenih mreža, Gejtsova tvrdnja dobija još više na značaju.
Uticaj društvenih mreža prepoznali su i političari, pronašavši moderniji način komuniciranja sa potencijalnim biračima, protivnicima, neistomišljenicima, ali i sledbenicima.

Srpski političari na „Tviteru“-„Tviter“ profil imaju premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić, bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik „Nove stranke“ Zoran Živković, ministar pravde Nikola Selaković, Maja Gojković i drugi.

Voks populi

Funkcija medija je da informiše, zabavi, obrazuje i socijalizuje. Društvene mreže, čini se mogu ispuniti sva četiri kriterijuma, ali ipak one ne poseduju filter za dezinformaciju, „jeftinu zabavu“, nepismenost i neobrazovanost, što takođe može biti deo njihovog sadržaja. Upravo zbog toga one ne mogu biti identične klasičnim medijima (štampi i televiziji), ali postaju vrsta novog, modernog medijuma čiju informaciju, vest, obaveštenje, ne pišu profesionalni novinari nego obični ljudi. Oni koji su se zatekli na mestu događaja, oni koji prosleđuju informaciju nekog drugog, oni koji žele da iskažu svoj stav, oni koji žele nešto da promene. Društvene mreže omogućile su ogromnom krugu ljudi da raspravlja o društvenim i političkim zbivanjima. Civilni aktivizam internet komunikacijom dobija sve veće razmere. Možda ljudsku suštinu i nagon „da učestvuje“ i „da se pita“ najbolje opisuje rečenica Ive Andrića („Znakovi pored puta“): „Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo”.

Da li je društvena mreža medij u punom smislu? Mišljenja stručnjaka su podeljena. Ipak, njihova ekspanzija, uticaj na javno mnjenje, kao i činjenica da su postale jedan od uzroka evolucije klasičnih medija-štampe, radija i televizije, koji su morali da se povežu sa njima, ne može se osporiti. U prošlosti, važilo je pravilo da se dogodilo ono što je televizija objavila i ono o čemu su novine pisale. Danas, može se reći da se dogodilo ono o čemu se na društvenim mrežama piše. Naš je izbor šta ćemo čitati, gledati, slušati. U prilog ovome, može se navesti i rečenica akademika i pesnika Matije Bećkovića (u jednom „Politikinom“ intervjuu): „I onom koji sedi pored tebe – možeš da se obratiš mejlom ili es-em-esom, pa on nek bira kad mu se tvoja energija konzumira, i može da odluči da li će tekst da obriše ili da čita.“

Da li će i društvene mreže jednog dana dobiti svog modernog naslednika, kao što su one to sada za klasične medije, neizvesno je pitanje. Ono što je sigurno – sadašnje, ali i buduće generacije biće generacije „na dodir“ (touch-generacije). Već sada „Tviter“, čiji prevod znači „cvrkut ptica“ (plava ptičica upravo je simbol „Tvitera“), predstavlja uobičajeni, moderan način izražavanja.

S obzirom, da je nedavno osmišljen Rijaliti program „Putovanje na Mars bez povratka“, koji je planiran za 2023. godinu, a čiji će kandidati imati osmogodišnju pripremu, i u planu je da se do 2033. godine tamo nastani dvadesetoro ljudi ( koji neće biti u mogućnosti da se ikada vrate na Zemlju), u dalji razvoj društvenih mreža i drugih tehnoloških dostignuća, uopšte nije teško poverovati.

Autori: Marina Todorvić i Zvezdana Babel

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.